¹Доброе имя лучше большого богатства, и добрая слава лучше серебра и золота.

¹Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато.

²Богатый и бедный встречаются друг с другом: того и другого создалГосподь.

²Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио.

³Благоразумный видит беду, и укрывается; анеопытные идут вперед, и наказываются.

³Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.

⁴За смирением следует страх Господень, богатство и слава и жизнь.

⁴Смерности и страху Господњем плата је богатство и слава и живот.

⁵Терны и сети на пути коварного; кто бережет душу свою, удались от них.

⁵Трње и замке су на путу опакога; ко чува душу своју, биће далеко од тога.

⁶Наставь юношу при начале пути его: он не уклонится от него, когда и состарится.

⁶Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега ни кад остари.

⁷Богатый господствует над бедным, и должник делается рабомзаимодавца.

⁷Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга ономе који даје.

⁸Сеющий неправду пожнет беду, и трости гнева его не станет.

⁸Ко сеје безакоње жеће муку, и прут гнева његовог нестаће.

⁹Милосердый будет благословляем, потому что дает бедному от хлебасвоего.

⁹Благо око биће благословено, јер даје хлеба свог убогом.

¹⁰Прогони кощунника, и удалится раздор, и прекратятся ссора и брань.

¹⁰Отерај подсмевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.

¹¹Кто любит чистоту сердца, у того приятность на устах, тому царь – друг.

¹¹Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар пријатељ.

¹²Очи Господа охраняют знание, а слова законопреступника Онниспровергает.

¹²Очи Господње чувају знање, а послове безаконикове обара.

¹³Ленивец говорит: „лев на улице! посреди площади убьют меня!"

¹³Ленивац говори: Лав је напољу; насред улице погинуо бих.

¹⁴Глубокая пропасть – уста блудниц: на кого прогневается Господь,тот упадет туда.

¹⁴Уста су туђих жена јама дубока; на кога се гневи Господ онамо ће пасти.

¹⁵Глупость привязалась к сердцу юноши, но исправительная розга удалит ее от него.

¹⁵Безумље је привезано детету на срце; прут којим се кара уклониће га од њега.

¹⁶Кто обижает бедного, чтобы умножить свое богатство, и кто дает богатому, тот обеднеет.

¹⁶Ко чини криво сиромаху да умножи своје, и ко даје богатоме, зацело ће осиромашити.

¹⁷Приклони ухо твое, и слушай слова мудрых, и сердце твое обрати к моему знанию;

¹⁷Пригни ухо своје и слушај речи мудрих људи, и срце своје привиј к науци мојој.

¹⁸потому что утешительно будет, если ты будешь хранить их в сердце твоем, и они будуттакже в устах твоих.

¹⁸Јер ће ти бити милина ако их сложиш у срце своје, ако све буду поређане на уснама твојим.

¹⁹Чтобы упование твое было на Господа, я учу тебя и сегодня, и ты помни .

¹⁹Да би ти уздање било у Господа, казујем ти ово данас, а ти тако чини.

²⁰Не писал ли я тебе трижды в советах и наставлении,

²⁰Нисам ли ти написао знамените ствари за савете и знање,

²¹чтобы научить тебя точным словам истины, дабы ты мог передавать слова истины посылающим тебя?

²¹Да бих ти показао тврђу истинитих речи да би могао истинитим речима одговарати онима који пошаљу к теби?

²²Не будь грабителем бедного, потому что он беден, и не притесняй несчастного у ворот,

²²Не отимај сиромаху зато што је сиромах, и не затири невољнога на вратима.

²³потому что Господь вступится в дело их и исхитит душу у грабителей их.

²³Јер ће Господ бранити њихову ствар, и отеће душу онима који њима отимају.

²⁴Не дружись с гневливым и не сообщайся с человеком вспыльчивым,

²⁴Не дружи се с човеком гневљивим и не иди са жестоким,

²⁵чтобы не научиться путям его и не навлечь петли на душу твою.

²⁵Да се не би навикао на путеве његове и метнуо замке на душу своју.

²⁶Не будь из тех, которые дают руки и поручаются за долги:

²⁶Не буди од оних који руку дају, који се јамче за дугове.

²⁷если тебе нечем заплатить, то для чего доводить себя, чтобы взяли постель твою из-под тебя?

²⁷Ако немаш чим платити, зашто да се однесе постеља испод тебе?

²⁸Не передвигай межи давней, которую провели отцы твои.

²⁸Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји.

²⁹Видел ли ты человека проворного в своем деле? Он будет стоять перед царями, он не будет стоять перед простыми.

²⁹Јеси ли видео човека устаоца на послу? Такви ће пред царевима стајати, а неће стајати пред простацима.