¹Человек, который, будучи обличаем, ожесточает выю свою, внезапно сокрушится, и не будет ему исцеления.

¹Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.

²Когда умножаются праведники, веселится народ, а когда господствует нечестивый, народ стенает.

²Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.

³Человек, любящий мудрость, радует отца своего; а кто знается с блудницами, тот расточает имение.

³Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.

⁴Царь правосудием утверждает землю, а любящий подарки разоряет ее.

⁴Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.

⁵Человек, льстящий другу своему, расстилает сеть ногам его.

⁵Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.

⁶В грехе злого человека – сеть для него , а праведник веселится и радуется.

⁶У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.

⁷Праведник тщательно вникает в тяжбу бедных, анечестивый не разбирает дела.

⁷Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.

⁸Люди развратные возмущают город, а мудрые утишают мятеж.

⁸Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.

⁹Умный человек, судясь с человеком глупым, сердится ли, смеется ли, – не имеет покоя.

⁹Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.

¹⁰Кровожадные люди ненавидят непорочного, а праведные заботятся оего жизни.

¹⁰Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.

¹¹Глупый весь гнев свой изливает, а мудрый сдерживает его.

¹¹Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.

¹²Если правитель слушает ложные речи, то и все служащие у негонечестивы.

¹²Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.

¹³Бедный и лихоимец встречаются друг с другом; но свет глазам того и другого дает Господь.

¹³Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.

¹⁴Если царь судит бедных по правде, то престол его навсегда утвердится.

¹⁴Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.

¹⁵Розга и обличение дают мудрость; но отрок, оставленный в небрежении,делает стыд своей матери.

¹⁵Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.

¹⁶При умножении нечестивых умножается беззаконие; но праведники увидят падение их.

¹⁶Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.

¹⁷Наказывай сына твоего, и он даст тебе покой, идоставит радость душе твоей.

¹⁷Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.

¹⁸Без откровения свыше народ необуздан, а соблюдающий закон блажен.

¹⁸Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!

¹⁹Словами не научится раб, потому что, хотя он понимает их , но не слушается.

¹⁹Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.

²⁰Видал ли ты человека опрометчивого в словах своих? на глупого больше надежды, нежели на него.

²⁰Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.

²¹Если с детства воспитывать раба в неге, то впоследствии он захочет быть сыном.

²¹Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.

²²Человек гневливый заводит ссору, и вспыльчивый много грешит.

²²Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.

²³Гордость человека унижает его, а смиренный духом приобретает честь.

²³Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.

²⁴Кто делится с вором, тот ненавидит душу свою; слышит он проклятие, но не объявляет о том.

²⁴Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.

²⁵Боязнь пред людьми ставит сеть; а надеющийся на Господа будет безопасен.

²⁵Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.

²⁶Многие ищут благосклонного лица правителя, но судьба человека – от Господа.

²⁶Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.

²⁷Мерзость для праведников – человек неправедный, и мерзость для нечестивого – идущий прямым путем.

²⁷Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.