¹Слова Агура, сына Иакеева. Вдохновенные изречения, которые сказал этот человек Ифиилу, Ифиилу и Укалу:

¹Речи Агура сина Јакејевог; сабране речи тог човека Итилу, Итилу и Укалу.

²подлинно, я более невежда, нежели кто-либо из людей, и разума человеческого нет у меня,

²Ја сам луђи од сваког, и разума човечијег нема у мене.

³и не научился я мудрости, и познания святых не имею.

³Нити сам учио мудрост нити знам свете ствари.

⁴Кто восходил на небо и нисходил? кто собрал ветер в пригоршни свои? кто завязал воду в одежду? кто поставил все пределы земли? какое имя ему? и какое имя сыну его? знаешь ли?

⁴Ко је изашао на небо и опет сишао? Ко је скупио ветар у прегршти своје? Ко је свезао воде у плашт свој? Ко је утврдио све крајеве земљи? Како Му је име? И како је име Сину Његовом? Знаш ли?

⁵Всякое слово Бога чисто; Он – щит уповающим на Него.

⁵Све су речи Божије чисте; Он је штит онима који се уздају у Њ.

⁶Не прибавляй к словам Его, чтобы Он не обличил тебя, и ты не оказалсялжецом.

⁶Ништа не додај к речима Његовим, да те не укори и не нађеш се лажа.

⁷Двух вещей я прошу у Тебя, не откажи мне, прежде нежели я умру:

⁷За двоје молим Те; немој ме се оглушити док сам жив:

⁸суету и ложь удали от меня, нищеты и богатства не давай мне, питай меня насущным хлебом,

⁸Таштину и реч лажну удаљи од мене; сиромаштва ни богатства не дај ми, храни ме хлебом по оброку мом,

⁹дабы, пресытившись, я не отрекся Тебя и не сказал: „кто Господь?" и чтобы, обеднев, не стал красть и употреблять имя Бога моего всуе.

⁹Да не бих наједавши се одрекао се Тебе и рекао: Ко је Господ? Или осиромашивши да не бих крао и узалуд узимао име Бога свог.

¹⁰Не злословь раба пред господином его, чтобы он не проклял тебя, и ты не остался виноватым.

¹⁰Не опадај слуге господару његовом, да те не би клео и ти био крив.

¹¹Есть род, который проклинает отца своего и не благословляет матери своей.

¹¹Има род који псује оца свог и не благосиља матере своје.

¹²Есть род, который чист в глазах своих, тогда как не омыт от нечистот своих.

¹²Има род који мисли да је чист, а од свог кала није опран.

¹³Есть род – о, как высокомерны глаза его, и как подняты ресницы его!

¹³Има род који држи високо очи своје, и веђе му се дижу увис.

¹⁴Есть род, у которого зубы – мечи, и челюсти – ножи, чтобы пожирать бедных на земле и нищих между людьми.

¹⁴Има род коме су зуби мачеви и кутњаци ножеви, да прождире сиромахе са земље и убоге између људи.

¹⁵У ненасытимости две дочери: „давай, давай!" Вот три ненасытимых, и четыре, которые не скажут: „довольно!"

¹⁵Пијавица има две кћери, које говоре: Дај, дај. Има троје несито, и четврто никад не каже: Доста:

¹⁶Преисподняя и утроба бесплодная, земля, которая не насыщается водою, и огонь, который не говорит: „довольно!"

¹⁶Гроб, материца јалова, земља која не бива сита воде, и огањ, који не говори: Доста.

¹⁷Глаз, насмехающийся над отцом и пренебрегающий покорностью к матери,выклюют вороны дольные, и сожрут птенцы орлиные!

¹⁷Око које се руга оцу и неће да слуша матере, кљуваће га гаврани с потока и јести орлићи.

¹⁸Три вещи непостижимы для меня, и четырех я не понимаю:

¹⁸Троје ми је чудесно, и четвртог не разумем:

¹⁹пути орла на небе, пути змея на скале, пути корабля среди моря и пути мужчины к девице.

¹⁹Пут орлов у небо, пут змијин по стени, пут лађин посред мора, и пут човечији к девојци.

²⁰Таков путь и жены прелюбодейной; поела и обтерла рот свой, и говорит: „я ничего худого не сделала".

²⁰Такав је пут курвин: једе, и убрише уста, па вели: Нисам учинила зла.

²¹От трех трясется земля, четырех она не может носить:

²¹Од трога се потреса земља, и четвртог не може поднети:

²²раба, когда он делается царем; глупого, когда он досыта ест хлеб;

²²Од слуге, кад постане цар, од безумника, кад се наједе хлеба.

²³позорную женщину, когда она выходит замуж, и служанку, когда она занимает место госпожи своей.

²³Од пуштенице, кад се уда, од слушкиње кад наследи госпођу своју.

²⁴Вот четыре малых на земле, но они мудрее мудрых:

²⁴Четворо има малено на земљи, али мудрије од мудраца:

²⁵муравьи – народ не сильный, но летом заготовляют пищу свою;

²⁵Мрави, који су слаб народ, али опет приправљају у лето себи храну;

²⁶горные мыши – народ слабый, но ставят домы свои наскале;

²⁶Питоми зечеви, који су нејак народ, али опет у камену граде себи кућу;

²⁷у саранчи нет царя, но выступает вся она стройно;

²⁷Скакавци, који немају цара, али опет иду сви јатом;

²⁸паук лапками цепляется, но бывает в царских чертогах.

²⁸Паук, који рукама ради и у царским је дворима.

²⁹Вот трое имеют стройную походку, и четверо стройно выступают:

²⁹Троје лепо корача, и четврто лепо ходи:

³⁰лев, силач между зверями, не посторонится ни перед кем;

³⁰Лав, најјачи између зверова, који не узмиче ни пред ким,

³¹конь и козел, и царь среди народа своего.

³¹Коњ опасан по бедрима или јарац, и цар на кога нико не устаје.

³²Если ты в заносчивости своей сделал глупость и помыслил злое, то положи руку на уста;

³²Ако си лудовао понесавши се или си зло мислио, метни руку на уста.

³³потому что, как сбивание молока производит масло, толчок в нос производит кровь, так и возбуждение гнева производит ссору.

³³Кад се разбија млеко, излази масло; и ко јако нос утире, изгони крв; тако ко дражи на гнев, замеће свађу.