1Слова Лемуила царя. Наставление, которое преподала ему мать его:
1Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова.
2что, сын мой? что, сын чрева моего? что, сын обетов моих?
2Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завета мојих?
3Не отдавай женщинам сил твоих, ни путей твоих губительницам царей.
3Не дај крепост своју женама, ни путеве своје онима што сатиру цареве.
4Не царям, Лемуил, не царям пить вино, и не князьям – сикеру,
4Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,
5чтобы, напившись, они не забыли закона и не превратили суда всех угнетаемых.
5Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику.
6Дайте сикеру погибающему и вино огорченному душею;
6Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужног срца;
7пусть он выпьет и забудет бедность свою и не вспомнит больше о своем страдании.
7Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сећа своје муке.
8Открывай уста твои за безгласного и для защиты всех сирот.
8Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти.
9Открывай уста твои для правосудия и для дела бедного и нищего.
9Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.
10Кто найдет добродетельную жену? цена ее выше жемчугов;
10Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер.
11уверено в ней сердце мужа ее, и он не останется без прибытка;
11Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати.
12она воздает ему добром, а не злом, во все дни жизни своей.
12Чини му добро, а не зло, свега века свог.
13Добывает шерсть и лен, и с охотою работает своими руками.
13Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.
14Она, как купеческие корабли, издалека добывает хлеб свой.
14Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.
15Она встает еще ночью и раздает пищу в доме своем и урочное служанкам своим.
15Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим.
16Задумает она о поле, и приобретает его; от плодов рук своих насаждает виноградник.
16Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.
17Препоясывает силою чресла свои и укрепляет мышцы свои.
17Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје.
18Она чувствует, что занятие ее хорошо, и – светильник ее не гаснет и ночью.
18Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.
19Протягивает руки свои к прялке, и персты ее берутся за веретено.
19Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено.
20Длань свою она открывает бедному, и руку свою подает нуждающемуся.
20Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.
21Не боится стужи для семьи своей, потому что вся семья ее одета в двойные одежды.
21Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.
22Она делает себе ковры; виссон и пурпур – одежда ее.
22Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одело јој је
23Муж ее известен у ворот, когда сидит со старейшинами земли.
23Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским.
24Она делает покрывала и продает, и поясы доставляет купцам Финикийским.
24Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.
25Крепость и красота – одежда ее, и весело смотритона на будущее.
25Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде.
26Уста свои открывает с мудростью, и кроткое наставление на языке ее.
26Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага.
27Она наблюдает за хозяйством в доме своем и не ест хлеба праздности.
27Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе.
28Встают дети и ублажают ее, – муж, и хвалит ее:
28Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је;
29„много было жен добродетельных, но ты превзошла всех их".
29Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.
30Миловидность обманчива и красота суетна; но жена, боящаяся Господа, достойна хвалы.
30Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.
31Дайте ей от плода рук ее, и да прославят ее у ворот дела ее!
31Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.