¹Сын мой! наставления моего не забывай, и заповеди мои да хранит сердце твое;

¹Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје.

²ибо долготы дней, лет жизни и мира они приложат тебе.

²Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир.

³Милость и истина да не оставляют тебя: обвяжи ими шею твою, напиши их на скрижали сердца твоего,

³Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог.

⁴и обретешь милость и благоволение в очах Бога и людей.

⁴Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима.

⁵Надейся на Господа всем сердцем твоим, и не полагайся на разум твой.

⁵Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.

⁶Во всех путях твоих познавай Его, и Он направит стези твои.

⁶На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје.

⁷Не будь мудрецом в глазах твоих; бойся Господа и удаляйся от зла:

⁷Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.

⁸это будет здравием для тела твоего и питанием для костей твоих.

⁸То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим.

⁹Чти Господа от имения твоего и от начатков всех прибытков твоих,

⁹Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог;

¹⁰и наполнятся житницы твои до избытка, и точила твои будут переливаться новым вином.

¹⁰И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих.

¹¹Наказания Господня, сын мой, не отвергай, и не тяготись обличением Его;

¹¹Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово.

¹²ибо кого любит Господь, того наказывает и благоволит к тому, как отецк сыну своему.

¹²Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио.

¹³Блажен человек, который снискал мудрость, и человек, который приобрел разум, –

¹³Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум.

¹⁴потому что приобретение ее лучше приобретения серебра, и прибыли от нее больше, нежели от золота:

¹⁴Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.

¹⁵она дороже драгоценных камней; и ничто из желаемого тобою не сравнится с нею.

¹⁵Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом.

¹⁶Долгоденствие – в правой руке ее, а в левой у нее – богатство и слава;

¹⁶Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава.

¹⁷пути ее – пути приятные, и все стези ее – мирные.

¹⁷Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне.

¹⁸Она – древо жизни для тех, которые приобретают ее, – и блаженны, которые сохраняют ее!

¹⁸Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.

¹⁹Господь премудростью основал землю, небеса утвердил разумом;

¹⁹Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.

²⁰Его премудростью разверзлись бездны, и облака кропят росою.

²⁰Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.

²¹Сын мой! не упускай их из глаз твоих; храни здравомыслие и рассудительность,

²¹Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;

²²и они будут жизнью для души твоей и украшением для шеи твоей.

²²И биће живот души твојој и накит грлу твом.

²³Тогда безопасно пойдешь по пути твоему, и нога твоя не споткнется.

²³Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.

²⁴Когда ляжешь спать, – не будешь бояться; и когда уснешь, – сон твой приятен будет.

²⁴Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.

²⁵Не убоишься внезапного страха и пагубы от нечестивых, когда она придет;

²⁵Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође.

²⁶потому что Господь будет упованием твоим и сохранит ногу твою от уловления.

²⁶Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати.

²⁷Не отказывай в благодеянии нуждающемуся, когда рука твоя в силе сделать его.

²⁷Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.

²⁸Не говори другу твоему: „пойди и приди опять, и завтра я дам", когда ты имеешь при себе.

²⁸Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш.

²⁹Не замышляй против ближнего твоего зла, когда он без опасения живет с тобою.

²⁹Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге.

³⁰Не ссорься с человеком без причины, когда он не сделал зла тебе.

³⁰Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло.

³¹Не соревнуй человеку, поступающему насильственно, и не избирай ни одного из путей его;

³¹Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов.

³²потому что мерзость пред Господом развратный, а с праведными у Него общение.

³²Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова.

³³Проклятие Господне на доме нечестивого, а жилище благочестивых Он благословляет.

³³Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља.

³⁴Если над кощунниками Он посмевается, то смиренным дает благодать.

³⁴Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.

³⁵Мудрые наследуют славу, а глупые – бесславие.

³⁵Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота.