¹Сын мой! если ты поручился за ближнего твоего и дал руку твою за другого, –

¹Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,

²ты опутал себя словами уст твоих, пойман словами уст твоих.

²Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.

³Сделай же, сын мой, вот что, и избавь себя, так как ты попался в руки ближнего твоего: пойди, пади к ногам и умоляй ближнего твоего;

³Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.

⁴не давай сна глазам твоим и дремания веждам твоим;

⁴Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.

⁵спасайся, как серна из руки и как птица из руки птицелова.

⁵Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.

⁶Пойди к муравью, ленивец, посмотри на действия его, и будь мудрым.

⁶Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.

⁷Нет у него ни начальника, ни приставника, ни повелителя;

⁷Нема вођу ни управитеља ни господара;

⁸но он заготовляет летом хлеб свой, собирает во время жатвы пищусвою.

⁸И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.

⁹Доколе ты, ленивец, будешь спать? когда ты встанешьот сна твоего?

⁹Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?

¹⁰Немного поспишь, немного подремлешь, немного, сложив руки, полежишь:

¹⁰Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,

¹¹и придет, как прохожий, бедность твоя, и нужда твоя, как разбойник.

¹¹У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.

¹²Человек лукавый, человек нечестивый ходит со лживыми устами,

¹²Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;

¹³мигает глазами своими, говорит ногами своими, дает знаки пальцами своими;

¹³Намигује очима, говори ногама, показује прстима;

¹⁴коварство в сердце его: он умышляет зло во всякое время, сеетраздоры.

¹⁴Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.

¹⁵Зато внезапно придет погибель его, вдруг будет разбит – без исцеления.

¹⁵Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.

¹⁶Вот шесть, что ненавидит Господь, даже семь, что мерзость душе Его:

¹⁶На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:

¹⁷глаза гордые, язык лживый и руки, проливающие кровь невинную,

¹⁷Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,

¹⁸сердце, кующее злые замыслы, ноги, быстро бегущие к злодейству,

¹⁸Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,

¹⁹лжесвидетель, наговаривающий ложь и сеющий раздор между братьями.

¹⁹Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.

²⁰Сын мой! храни заповедь отца твоего и не отвергай наставления матери твоей;

²⁰Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.

²¹навяжи их навсегда на сердце твое, обвяжи ими шею твою.

²¹Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.

²²Когда ты пойдешь, они будут руководить тебя; когда ляжешь спать, будут охранять тебя; когда пробудишься, будут беседовать с тобою:

²²Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;

²³ибо заповедь есть светильник, и наставление – свет, и назидательные поучения – путьк жизни,

²³Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;

²⁴чтобы остерегать тебя от негодной женщины, от льстивого языка чужой.

²⁴Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.

²⁵Не пожелай красоты ее в сердце твоем, и да не увлечет она тебя ресницами своими;

²⁵Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.

²⁶потому что из-за жены блудной обнищевают до куска хлеба, а замужняя жена уловляет дорогую душу.

²⁶Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.

²⁷Может ли кто взять себе огонь в пазуху, чтобы не прогорело платьеего?

²⁷Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?

²⁸Может ли кто ходить по горящим угольям, чтобы не обжечь ног своих?

²⁸Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?

²⁹То же бывает и с тем, кто входит к жене ближнего своего: кто прикоснется к ней, не останется без вины.

²⁹Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.

³⁰Не спускают вору, если он крадет, чтобы насытить душу свою, когдаон голоден;

³⁰Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;

³¹но, будучи пойман, он заплатит всемеро, отдаст все имущество дома своего.

³¹Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.

³²Кто же прелюбодействует с женщиною, у того нет ума; тот губит душу свою, кто делает это:

³²Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;

³³побои и позор найдет он, и бесчестие его не изгладится,

³³Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.

³⁴потому что ревность – ярость мужа, и не пощадит он в день мщения,

³⁴Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;

³⁵не примет никакого выкупа и не удовольствуется, сколько бы ты ни умножал даров.

³⁵Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.