1(124:1) Песнь восхождения. Надеющийся на Господа, как гора Сион, неподвигнется: пребывает вовек.
1Ко се узда у Господа, он је као гора Сион, не помеша се, остаје довека.
2(124:2) Горы окрест Иерусалима, а Господь окрест народа Своего отныне и вовек.
2Око Јерусалима су горе, и Господ је око народа свог одсад и довека.
3(124:3) Ибо не оставит Господь жезла нечестивых над жребием праведных, дабы праведные не простерли рук своих к беззаконию.
3Јер неће остати скиптар безбожнички над делом праведничким, да не би праведници пружили руке своје на безакоње.
4(124:4) Благотвори, Господи, добрым и правым в сердцах своих;
4Учини, Господе, добро добрима и онима који су права срца.
5(124:5) а совращающихся на кривые пути свои да оставит Господь ходить с делающими беззаконие. Мир на Израиля!
5А који сврћу на криве путе, отераће Господ с онима који чине безакоње. Мир Израиљу!