1(131:1) Песнь восхождения. Вспомни, Господи, Давида и все сокрушение его:
1Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,
2(131:2) как он клялся Господу, давал обет Сильному Иакова:
2Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:
3(131:3) „не войду в шатер дома моего, не взойду на ложе мое;
3"Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;
4(131:4) не дам сна очам моим и веждам моим - дремания,
4Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;
5(131:5) доколе не найду места Господу, жилища – Сильному Иакова".
5Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом."
6(131:6) Вот, мы слышали о нем в Ефрафе, нашли его на полях Иарима.
6Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.
7(131:7) Пойдем к жилищу Его, поклонимся подножию ног Его.
7Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.
8(131:8) Стань, Господи, на место покоя Твоего, - Ты и ковчег могущества Твоего.
8Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.
9(131:9) Священники Твои облекутся правдою, и святые Твои возрадуются.
9Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.
10(131:10) Ради Давида, раба Твоего, не отврати лица помазанника Твоего.
10Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.
11(131:11) Клялся Господь Давиду в истине, и не отречется ее: „от плода чрева твоего посажу на престоле твоем.
11Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.
12(131:12) Если сыновья твои будут сохранять завет Мой иоткровения Мои, которым Я научу их, то и их сыновья во веки будут сидеть на престоле твоем".
12Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.
13(131:13) Ибо избрал Господь Сион, возжелал его в жилище Себе.
13Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.
14(131:14) „Это покой Мой на веки: здесь вселюсь, ибо Я возжелал его.
14Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.
15(131:15) Пищу его благословляя благословлю, нищих его насыщу хлебом;
15Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.
16(131:16) священников его облеку во спасение, и святые его радостьювозрадуются.
16Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.
17(131:17) Там возращу рог Давиду, поставлю светильник помазаннику Моему.
17Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.
18(131:18) Врагов его облеку стыдом, а на нем будет сиять венец его".
18Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.