1(130:1) Песнь восхождения. Давида. Господи! не надмевалось сердце моеи не возносились очи мои, и я не входил в великое и для меня недосягаемое.
1Господе! Не надима се срце моје, нити се узносе очи моје; нити идем на велико, ни на оно што је више од мене.
2(130:2) Не смирял ли я и не успокаивал ли души моей, как дитяти, отнятого от груди матери? душа моя была во мне, как дитя, отнятое от груди.
2Смеран сам и кротак душом својом, као дете крај матере; као дете душа је моја у мени.
3(130:3) Да уповает Израиль на Господа отныне и вовек.
3Нек се узда Израиљ у Господа одсад и довека.