1(137:1) Давида. Славлю Тебя всем сердцем моим, пред богами пою Тебе.
1Славим Те, Господе, од свега срца свог, пред боговима певам Теби.
2(137:2) Поклоняюсь пред святым храмом Твоим и славлю имя Твое за милость Твою и за истину Твою, ибо Ты возвеличил слово Твое превыше всякого имени Твоего.
2Поклањам се пред светом црквом Твојом, и славим име Твоје, за доброту Твоју и за истину Твоју; јер си по сваком имену свом подигао реч своју.
3(137:3) В день, когда я воззвал, Ты услышал меня, вселил в душу мою бодрость.
3У дан, у који зазвах, Ти си ме услишио, дунуо слободу у душу моју.
4(137:4) Прославят Тебя, Господи, все цари земные, когда услышат слова уст Твоих
4Славиће Те, Господе, сви цареви земаљски, кад чују речи уста Твојих;
5(137:5) и воспоют пути Господни, ибо велика слава Господня.
5И певаће путеве Господње, јер је велика слава Господња.
6(137:6) Высок Господь: и смиренного видит, и гордого узнает издали.
6Јер је висок Господ, и види ниског, и високог издалека познаје.
7(137:7) Если я пойду посреди напастей, Ты оживишь меня, прострешь на ярость врагов моих руку Твою, и спасет меня десница Твоя.
7Ако пођем у тузи, Ти ћеш ме оживети; на злоћу непријатеља мојих пружићеш руку своју и заклониће ме десница Твоја.
8(137:8) Господь совершит за меня! Милость Твоя, Господи, вовек: делорук Твоих не оставляй.
8Господ ће свршити за мене. Господе! Милост је Твоја довека; дела руку својих не остављај.