1Псалом Давида. Зачем мятутся народы, и племена замышляют тщетное?
1Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?
2Восстают цари земли, и князья совещаются вместепротив Господа и против Помазанника Его.
2Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника Његовог.
3„Расторгнем узы их, и свергнем с себя оковы их".
3"Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов."
4Живущий на небесах посмеется, Господь поругается им.
4Онај, што живи на небесима, смеје се, Господ им се подсмева.
5Тогда скажет им во гневе Своем и яростью Своею приведет их в смятение:
5Па им говори у гневу свом и јарошћу својом збуњује их:
6„Я помазал Царя Моего над Сионом, святою горою Моею;
6"Ја сам помазао цара свог на Сиону, на светој гори својој."
7возвещу определение: Господь сказал Мне: Ты Сын Мой; Я ныне родил Тебя;
7Казаћу наредбу Господњу; Он рече мени: "Ти си син мој, ја те сад родих.
8проси у Меня, и дам народы в наследие Тебе и пределы земли во владение Тебе;
8Ишти у мене, и даћу ти народе у наследство, и крајеве земаљске теби у државу.
9Ты поразишь их жезлом железным; сокрушишь их, как сосуд горшечника".
9Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд."
10Итак вразумитесь, цари; научитесь, судьи земли!
10Сад, цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!
11Служите Господу со страхом и радуйтесь с трепетом.
11Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.
12Почтите Сына, чтобы Он не прогневался, и чтобы вам не погибнуть в пути вашем , ибо гнев Его возгорится вскоре. Блаженны все, уповающие на Него.
12Поштујте сина, да се не разгневи, и ви не изгинете на путу свом; јер ће се гнев Његов брзо разгорети. Благо свима који се у Њ уздају!