1(38:1) Начальнику хора, Идифуму. Псалом Давида. (38:2) Я сказал: буду я наблюдать за путями моими, чтобы не согрешать мне языком моим; буду обуздывать уста мои, доколе нечестивый предомною.
1Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.
2(38:3) Я был нем и безгласен, и молчал даже о добром; и скорбь моя подвиглась.
2Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже,
3(38:4) Воспламенилось сердце мое во мне; в мыслях моих возгорелся огонь; я стал говорить языком моим:
3Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгоре се огањ; проговорих језиком својим:
4(38:5) скажи мне, Господи, кончину мою и число дней моих, какое оно, дабы я знал, какой век мой.
4Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.
5(38:6) Вот, Ты дал мне дни, как пяди, и век мой как ничто пред Тобою. Подлинно, совершенная суета – всякий человек живущий.
5Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.
6(38:7) Подлинно, человек ходит подобно призраку; напрасно он суетится,собирает и не знает, кому достанется то.
6Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.
7(38:8) И ныне чего ожидать мне, Господи? надежда моя – на Тебя.
7Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби.
8(38:9) От всех беззаконий моих избавь меня, не предавай меня на поругание безумному.
8Из свега безакоња мог избави ме, не дај ме безумноме на подсмех.
9(38:10) Я стал нем, не открываю уст моих; потому что Ты соделал это.
9Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио.
10(38:11) Отклони от меня удары Твои; я исчезаю от поражающей рукиТвоей.
10Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме.
11(38:12) Если Ты обличениями будешь наказывать человека запреступления, то рассыплется, как от моли, краса его. Так, суетен всякий человек!
11Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек.
12(38:13) Услышь, Господи, молитву мою и внемли воплю моему; не будьбезмолвен к слезам моим, ибо странник я у Тебя и пришлец, как и все отцы мои.
12Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој ћутати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји.
13(38:14) Отступи от меня, чтобы я мог подкрепиться, прежде нежели отойду и не будет меня.
13Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде.