1(37:1) Псалом Давида. В воспоминание.(37-2) Господи! не в ярости Твоей обличай меня и не во гневе Твоем наказывай меня,
1Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
2(37:3) ибо стрелы Твои вонзились в меня, и рука Твоя тяготеет на мне.
2Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
3(37:4) Нет целого места в плоти моей от гнева Твоего; нет мира в костях моих от грехов моих,
3Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
4(37:5) ибо беззакония мои превысили голову мою, как тяжелое бремя отяготели на мне,
4Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
5(37:6) смердят, гноятся раны мои от безумия моего.
5Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
6(37:7) Я согбен и совсем поник, весь день сетуя хожу,
6Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
7(37:8) ибо чресла мои полны воспалениями, и нет целого места в плоти моей.
7Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
8(37:9) Я изнемог и сокрушен чрезмерно; кричу от терзания сердца моего.
8Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
9(37:10) Господи! пред Тобою все желания мои, и воздыхание мое не сокрыто от Тебя.
9Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
10(37:11) Сердце мое трепещет; оставила меня сила моя, и свет очей моих, – и того нет у меня.
10Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
11(37:12) Друзья мои и искренние отступили от язвы моей, и ближние моистоят вдали.
11Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
12(37:13) Ищущие же души моей ставят сети, и желающие мне зла говорят о погибели моей и замышляют всякий день козни;
12Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
13(37:14) а я, как глухой, не слышу, и как немой, который не открывает уст своих;
13А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
14(37:15) и стал я, как человек, который не слышит и не имеет в устах своих ответа,
14Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
15(37:16) ибо на Тебя, Господи, уповаю я; Ты услышишь, Господи, Боже мой.
15Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
16(37:17) И я сказал: да не восторжествуют надо мною враги мои ; когда колеблется нога моя, они величаются надо мною.
16Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
17(37:18) Я близок к падению, и скорбь моя всегда предо мною.
17Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
18(37:19) Беззаконие мое я сознаю, сокрушаюсь о грехе моем.
18Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
19(37:20) А враги мои живут и укрепляются, и умножаются ненавидящие меня безвинно;
19Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
20(37:21) и воздающие мне злом за добро враждуют против меня за то, что я следую добру.
20Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
21(37:22) Не оставь меня, Господи, Боже мой! Не удаляйся от меня;
21Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
22(37:23) поспеши на помощь мне, Господи, Спаситель мой!
22Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!