1(41:1) Начальнику хора. Учение. Сынов Кореевых. (41:2) Как лань желает к потокам воды, так желает душа моя к Тебе, Боже!
1Као што кошута тражи потоке, тако душа моја тражи Тебе, Боже!
2(41:3) Жаждет душа моя к Богу крепкому, живому: когда приду и явлюсь пред лице Божие!
2Жедна је душа моја Бога, Бога Живога, кад ћу доћи и показати се лицу Божијем?
3(41:4) Слезы мои были для меня хлебом день и ночь, когда говорили мне всякий день: „где Бог твой?"
3Сузе су ми хлеб дан и ноћ, кад ми сваки дан говоре: Где је Бог твој?
4(41:5) Вспоминая об этом, изливаю душу мою, потому что я ходил в многолюдстве, вступал с ними в дом Божий со гласом радости и славословия празднующего сонма.
4Душа се моја пролива кад се опомињем како сам ходио сред многог људства; ступао у дом Божји, а људство празнујући певаше и подвикиваше.
5(41:6) Что унываешь ты, душа моя, и что смущаешься? Уповай на Бога, ибо я буду еще славить Его, Спасителя моего и Бога моего.
5Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.
6(41:7) Унывает во мне душа моя; посему я воспоминаю о Тебе с земли Иорданской, с Ермона, с горы Цоар.
6Клонула је у мени душа зато што Те помињем у земљи јорданској, на Ермону, на гори малој.
7(41:8) Бездна бездну призывает голосом водопадов Твоих; все воды Твоии волны Твои прошли надо мною.
7Бездана бездану дозива гласом слапова Твојих; све воде Твоје и вали Твоји на мене навалише.
8(41:9) Днем явит Господь милость Свою, и ночью песнь Ему у меня, молитва к Богу жизни моей.
8Дању је јављао Господ милост своју, а ноћу Му је песма у мене, молитва Богу живота мог.
9(41:10) Скажу Богу, заступнику моему: для чего Ты забыл меня? Для чего я сетуя хожу от оскорблений врага?
9Рећи ћу Богу, граду свом: Зашто си ме заборавио? Зашто идем сетан од пакости непријатељеве?
10(41:11) Как бы поражая кости мои, ругаются надо мною враги мои, когда говорят мне всякий день: „где Бог твой?"
10Који ми пакосте, пребијајући кости моје, ругају ми се говорећи ми сваки дан: Где ти је Бог?
11(41:12) Что унываешь ты, душа моя, и что смущаешься? Уповай на Бога, ибо я буду еще славить Его, Спасителя моего и Бога моего.
11Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.