1(43:1) Начальнику хора. Учение. Сынов Кореевых. (43:2) Боже, мы слышали ушами своими, отцы наши рассказывали нам о деле, какое Ты соделал во дни их, во дни древние:
1Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
2(43:3) Ты рукою Твоею истребил народы, а их насадил; поразил племена и изгнал их;
2Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
3(43:4) ибо они не мечом своим приобрели землю, и не их мышца спасла их,но Твоя десница и Твоя мышца и свет лица Твоего, ибо Ты благоволил к ним.
3Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
4(43:5) Боже, Царь мой! Ты – тот же; даруй спасение Иакову.
4Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
5(43:6) С Тобою избодаем рогами врагов наших; во имя Твое попрем ногами восстающих на нас:
5С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
6(43:7) ибо не на лук мой уповаю, и не меч мой спасет меня;
6Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
7(43:8) но Ты спасешь нас от врагов наших, и посрамишь ненавидящих нас.
7Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
8(43:9) О Боге похвалимся всякий день, и имя Твое будемпрославлять вовек.
8Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
9(43:10) Но ныне Ты отринул и посрамил нас, и не выходишь с войсками нашими;
9Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
10(43:11) обратил нас в бегство от врага, и ненавидящие нас грабят нас;
10Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
11(43:12) Ты отдал нас, как овец, на съедение и рассеял нас между народами;
11Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
12(43:13) без выгоды Ты продал народ Твой и не возвысил цены его;
12У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
13(43:14) отдал нас на поношение соседям нашим, на посмеяние и поругание живущим вокруг нас;
13Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
14(43:15) Ты сделал нас притчею между народами, покиванием головы между иноплеменниками.
14Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
15(43:16) Всякий день посрамление мое предо мною, и стыд покрывает лице мое
15Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
16(43:17) от голоса поносителя и клеветника, от взоров врага и мстителя:
16Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
17(43:18) все это пришло на нас, но мы не забыли Тебя и не нарушили завета Твоего.
17Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
18(43:19) Не отступило назад сердце наше, и стопы наши не уклонились отпути Твоего,
18Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
19(43:20) когда Ты сокрушил нас в земле драконов и покрыл нас тенью смертною.
19Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
20(43:21) Если бы мы забыли имя Бога нашего и простерли руки наши к богу чужому,
20Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
21(43:22) то не взыскал ли бы сего Бог? Ибо Он знает тайны сердца.
21Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
22(43:23) Но за Тебя умерщвляют нас всякий день, считают нас за овец, обреченных назаклание.
22А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
23(43:24) Восстань, что спишь, Господи! пробудись, не отринь навсегда.
23Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
24(43:25) Для чего скрываешь лице Твое, забываешь скорбь нашу и угнетение наше?
24Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
25(43:26) ибо душа наша унижена до праха, утроба наша прильнула к земле.
25Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
26(43:27) Восстань на помощь нам и избавь нас ради милости Твоей.
26Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.