1(77:1) Учение Асафа. Внимай, народ мой, закону моему, приклоните ухо ваше к словам уст моих.
1Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к речима уста мојих.
2(77:2) Открою уста мои в притче и произнесу гадания из древности.
2Отварам за причу уста своја, казаћу старе приповетке.
3(77:3) Что слышали мы и узнали, и отцы наши рассказали нам,
3Шта слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,
4(77:4) не скроем от детей их, возвещая роду грядущему славу Господа, и силу Его, и чудеса Его, которые Он сотворил.
4Нећемо затајити од деце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио.
5(77:5) Он постановил устав в Иакове и положил закон в Израиле, который заповедал отцам нашим возвещать детям их,
5Сведочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду деци својој;
6(77:6) чтобы знал грядущий род, дети, которые родятся, и чтобы они в свое время возвещали своим детям, –
6Да би знао потоњи нараштај, деца која ће се родити, па и они да би казивали својој деци.
7(77:7) возлагать надежду свою на Бога и не забывать дел Божиих, и хранить заповеди Его,
7Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дела Божијих, и заповести Његове да држе;
8(77:8) и не быть подобными отцам их, роду упорному и мятежному, неустроенному сердцем и неверному Богу духом своим.
8И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не беше чврст срцем својим, нити веран Богу духом својим.
9(77:9) Сыны Ефремовы, вооруженные, стреляющие из луков, обратились назад в день брани:
9Синови Јефремови наоружани, који стрељају из лука, вратише се натраг, кад беше бој.
10(77:10) они не сохранили завета Божия и отреклись ходить в законе Его;
10Не сачуваше завет Божји, и по закону Његовом не хтеше ходити.
11(77:11) забыли дела Его и чудеса, которые Он явил им.
11Заборавише дела Његова, и чудеса, која им је показао,
12(77:12) Он пред глазами отцов их сотворил чудеса в земле Египетской, наполе Цоан:
12Како пред очима њиховим учини чудеса у земљи мисирској, на пољу Соану;
13(77:13) разделил море, и провел их чрез него, и поставил воды стеною;
13Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;
14(77:14) и днем вел их облаком, а во всю ночь светом огня;
14И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем;
15(77:15) рассек камень в пустыне и напоил их, как из великой бездны;
15Раскида стене у пустињи, и поји их као из велике бездане;
16(77:16) из скалы извел потоки, и воды потекли, какреки.
16Изводи потоке из камена, и води воду рекама.
17(77:17) Но они продолжали грешить пред Ним и раздражать Всевышнего впустыне:
17Али они још једнако грешише Њему, и гневише Вишњег у пустињи.
18(77:18) искушали Бога в сердце своем, требуя пищи по душе своей,
18И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,
19(77:19) и говорили против Бога и сказали: „может ли Бог приготовить трапезу в пустыне?"
19И викаше на Бога, и рекоше: "Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?"
20(77:20) Вот, Он ударил в камень, и потекли воды, и полились ручьи. „Может ли Он дать и хлеб, может ли приготовлять мясо народу Своему?"
20Ево! Он удари у камен, и потече вода, и реке устадоше; може ли и хлеба дати? Хоће ли и меса поставити народу свом?
21(77:21) Господь услышал и воспламенился гневом, и огонь возгорелся на Иакова, и гнев подвигнулся на Израиля
21Господ чу и разљути се, и огањ се разгоре на Јакова, и гнев се подиже на Израиља.
22(77:22) за то, что не веровали в Бога и не уповали на спасение Его.
22Јер не вероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову.
23(77:23) Он повелел облакам свыше и отверз двери неба,
23Тада заповеди облацима одозго, и отвори врата небеска,
24(77:24) и одождил на них манну в пищу, и хлеб небесный дал им.
24И пусти, те им подажде мана за јело, и хлеб небески даде им.
25(77:25) Хлеб ангельский ел человек; послал Он им пищудо сытости.
25Хлеб анђеоски јеђаше човек; посла им јела до ситости.
26(77:26) Он возбудил на небе восточный ветер и навел южный силою Своею
26Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;
27(77:27) и, как пыль, одождил на них мясо и, как песок морской, птицпернатых:
27И као прахом засу их месом, и као песком морским птицама крилатим;
28(77:28) поверг их среди стана их, около жилищ их, –
28Побаца их сред логора њиховог, око шатора њихових.
29(77:29) и они ели и пресытились; и желаемое ими далим.
29И наједоше се и даде им шта су желели.
30(77:30) Но еще не прошла прихоть их, еще пища была в устах их,
30Али их још и не прође жеља, још беше јело у устима њиховим,
31(77:31) гнев Божий пришел на них, убил тучных их и юношей Израилевых низложил.
31Гнев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.
32(77:32) При всем этом они продолжали грешить и не верили чудесам Его.
32Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима Његовим.
33(77:33) И погубил дни их в суете и лета их в смятении.
33И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.
34(77:34) Когда Он убивал их, они искали Его и обращались, и с раннего утра прибегали к Богу,
34Кад их убијаше, онда притецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога;
35(77:35) и вспоминали, что Бог – их прибежище, и Бог Всевышний – Избавитель их,
35И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи Избавитељ њихов.
36(77:36) и льстили Ему устами своими и языком своим лгали пред Ним;
36Ласкаху Му устима својим, и језиком својим лагаху Му.
37(77:37) сердце же их было неправо пред Ним, и они не были верны заветуЕго.
37А срце њихово не беше Њему верно, и не беху тврди у завету Његовом.
38(77:38) Но Он, Милостивый, прощал грех и не истреблял их, многократно отвращал гнев Свой и не возбуждал всей ярости Своей:
38Али Он беше милостив, и покриваше грех, и не помори их, често заустављаше гнев свој, и не подизаше све јарости своје.
39(77:39) Он помнил, что они плоть, дыхание, которое уходит и не возвращается.
39Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.
40(77:40) Сколько раз они раздражали Его в пустыне и прогневляли Его в стране необитаемой!
40Колико Га пута расрдише у пустињи, и увредише у земљи где се не живи!
41(77:41) и снова искушали Бога и оскорбляли СвятагоИзраилева,
41Све наново кушаше Бога, и Свеца Израиљевог дражише.
42(77:42) не помнили руки Его, дня, когда Он избавил их от угнетения,
42Не сећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље,
43(77:43) когда сотворил в Египте знамения Свои и чудеса Свои на поле Цоан;
43У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;
44(77:44) и превратил реки их и потоки их в кровь, чтобы они не могли пить;
44И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.
45(77:45) послал на них насекомых, чтобы жалили их, и жаб, чтобы губили их;
45Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.
46(77:46) земные произрастения их отдал гусенице и трудих – саранче;
46Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.
47(77:47) виноград их побил градом и сикоморы их – льдом;
47Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.
48(77:48) скот их предал граду и стада их – молниям;
48Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.
49(77:49) послал на них пламень гнева Своего, и негодование, и ярость и бедствие, посольство злых ангелов;
49Посла на њих огњени гнев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злих анђела.
50(77:50) уравнял стезю гневу Своему, не охранял души их от смерти, и скот их предал моровой язве;
50Равни стазу гневу свом, не чува душе њихове од смрти, и живот њихов предаде помору.
51(77:51) поразил всякого первенца в Египте, начатки сил в шатрах Хамовых;
51Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовим.
52(77:52) и повел народ Свой, как овец, и вел их, как стадо, пустынею;
52И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.
53(77:53) вел их безопасно, и они не страшились, а врагов их покрыло море;
53Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.
54(77:54) и привел их в область святую Свою, на гору сию, которую стяжала десница Его;
54И доведе их на место светиње своје, на ову гору, коју задоби десница Његова.
55(77:55) прогнал от лица их народы и землю их разделил в наследие им, и колена Израилевы поселил в шатрах их.
55Одагна испред лица њиховог народе; жребом раздели њихово достојање, и по шаторима њиховим насели колена Израиљева.
56(77:56) Но они еще искушали и огорчали Бога Всевышнего, и уставов Егоне сохраняли;
56Али они кушаше и срдише Бога Вишњег и уредбе Његове не сачуваше.
57(77:57) отступали и изменяли, как отцы их, обращались назад, как неверный лук;
57Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.
58(77:58) огорчали Его высотами своими и истуканами своими возбуждали ревность Его.
58Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га.
59(77:59) Услышал Бог и воспламенился гневом и сильно вознегодовал на Израиля;
59Бог чу и разгневи се и расрди се на Израиља веома.
60(77:60) отринул жилище в Силоме, скинию, в которой обитал Он междучеловеками;
60Остави насеље своје у Силому, шатор, у коме живљаше с људима.
61(77:61) и отдал в плен крепость Свою и славу Свою в руки врага,
61И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.
62(77:62) и предал мечу народ Свой и прогневался на наследие Свое.
62И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламте се.
63(77:63) Юношей его поедал огонь, и девицам его не пелибрачных песен;
63Младиће његове једе огањ, и девојкама његовим не певаше сватовских песама;
64(77:64) священники его падали от меча, и вдовы его не плакали.
64Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.
65(77:65) Но, как бы от сна, воспрянул Господь, как бы исполин, побежденный вином,
65Најпосле, као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.
66(77:66) и поразил врагов его в тыл, вечному сраму предал их;
66И поби непријатеље своје с леђа, вечној срамоти предаде их.
67(77:67) и отверг шатер Иосифов и колена Ефремова не избрал,
67И не хте шатор Јосифов, и колено Јефремово не изабра.
68(77:68) а избрал колено Иудино, гору Сион, которую возлюбил.
68Него изабра колено Јудино, гору Сион, која Му омиле.
69(77:69) И устроил, как небо, святилище Свое и, как землю, утвердил его навек,
69И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека.
70(77:70) и избрал Давида, раба Своего, и взял его от дворов овчих
70И изабра Давида, слугу свог, и узе га од торова овчијих,
71(77:71) и от доящих привел его пасти народ Свой, Иакова, и наследие Свое, Израиля.
71И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и наследство Његово, Израиља.
72(77:72) И он пас их в чистоте сердца своего и руками мудрыми водил их.
72И он их пасе чистим срцем, и води их мудрим рукама.