1И видел я другого Ангела сильного, сходящего с неба, облеченного облаком; над головою его была радуга, и лицеего как солнце, и ноги его как столпы огненные,
1И видех другог анђела јаког где силази с неба, који беше обучен у облак, и дуга беше на глави његовој, и лице његово беше као сунце, и ноге његове као стубови огњени;
2в руке у него была книжка раскрытая. И поставил он правую ногу свою на море, а левую на землю,
2И имаше у руци својој књижицу отворену, и метну ногу своју десну на море, а леву на земљу.
3и воскликнул громким голосом, как рыкает лев; и когда он воскликнул, тогда семь громов проговорили голосами своими.
3И повика гласом великим, као лав кад риче; и кад он повика, говораше седам громова гласове своје.
4И когда семь громов проговорили голосами своими, я хотел было писать; но услышал голос с неба, говорящий мне: скрой, что говорили семь громов, и не пиши сего.
4И кад говорише седам громова гласове своје, хтедох да пишем, и чух глас с неба који ми говори: Запечати шта говорише седам громова, и ово не пиши.
5И Ангел, которого я видел стоящим на море и на земле, поднял руку свою к небу
5И анђео ког видех где стоји на мору и на земљи, подиже руку своју к небу,
6и клялся Живущим во веки веков, Который сотворил небо и все, что на нем, землю и все, что наней, и море и все, что в нем, что времени уже не будет;
6И закле се Оним који живи ва век века, који сазда небо и шта је на њему, и земљу и шта је на њој, и море и шта је у њему, да времена већ неће бити;
7но в те дни, когда возгласит седьмой Ангел, когда он вострубит, совершится тайна Божия, как Он благовествовал рабам Своим пророкам.
7Него у дане гласа седмог анђела кад затруби, онда ће се свршити тајна Божија, као што јави својим слугама пророцима.
8И голос, который я слышал с неба, опять стал говорить со мною, и сказал: пойди, возьми раскрытую книжку из руки Ангела, стоящего на море и на земле.
8И глас који чух с неба, опет проговори са мном и рече: Иди и узми књижицу отворену из руке оног анђела што стоји на мору и на земљи.
9И я пошел к Ангелу, и сказал ему: даймне книжку. Он сказал мне: возьми и съешь ее; она будет горька во чреве твоем, но в устах твоих будет сладка, как мед.
9И отидох к анђелу, и рекох му: Дај ми књижицу. И рече ми: Узми и изједи је; и горка ће бити у трбуху твом, али у устима биће ти слатка као мед.
10И взял я книжку из руки Ангела, и съел ее; и она в устах моих была сладка, как мед; когда же съел ее, то горько стало во чреве моем.
10И узех књижицу из руке анђелове, и изједох је; и беше у устима мојим као мед слатка, а кад је изједох, беше горка у трбуху мом.
11И сказал он мне: тебе надлежит опять пророчествовать о народах и племенах, и языках и царях многих.
11И рече ми: Ваља ти опет пророковати народима и племенима и језицима и царевима многима.