¹Пятый Ангел вострубил, и я увидел звезду, падшую с неба на землю, и дан был ей ключ от кладязя бездны.

¹И пети анђео затруби, и видех звезду где паде с неба на земљу, и даде јој се кључ од студенца бездана;

²Она отворила кладязь бездны, и вышел дым из кладязя, как дым из большой печи; и помрачилось солнце и воздух от дыма из кладязя.

²И отвори студенац бездана, и изиђе дим из студенца као дим велике пећи, и поцрне сунце и небо од дима студенчевог.

³И из дыма вышла саранча на землю, и дана была ей власть, какую имеют земные скорпионы.

³И из дима изиђоше скакавци на земљу, и даде им се област, као што и скорпије имају област на земљи.

⁴И сказано было ей, чтобы не делала вреда траве земной, и никакой зелени, и никакому дереву, а только одним людям, которые не имеют печати Божией на челах своих.

⁴И рече им се да не уде трави земаљској нити икаквој зелени, нити икаквом дрвету, него само људима који немају печат Божји на челима својим.

⁵И дано ей не убивать их, а только мучить пять месяцев; и мучение от нее подобно мучению от скорпиона, когда ужалит человека.

⁵И даде им се да их не убијају, него да их муче пет месеци; и мучење њихово беше као мучење скорпијино кад уједе човека;

⁶В те дни люди будут искать смерти, но не найдут ее; пожелают умереть, но смерть убежит от них.

⁶И у те дане тражиће људи смрт, и неће је наћи; и желеће да умру, и смрт ће од њих бежати.

⁷По виду своему саранча была подобна коням, приготовленным на войну; и на головах у ней как бы венцы, похожие на золотые, лица же ее – как лица человеческие;

⁷И скакавци беху као коњи спремљени на бој; и на главама њиховим као круне од злата, и лица њихова као лица човечија.

⁸и волосы у ней – как волосы у женщин, а зубы у ней были, как у львов.

⁸И имаху косе као косе женске, и зуби њихови беху као у лавова;

⁹На ней были брони, как бы брони железные, а шум от крыльев ее – как стук от колесниц, когда множество коней бежит на войну;

⁹И имаху оклопе као оклопе гвоздене, и глас крила њихових беше као глас кола кад многи коњи трче на бој;

¹⁰у ней были хвосты, как у скорпионов, и в хвостах еебыли жала; власть же ее была – вредить людям пять месяцев.

¹⁰И имаху репове као скорпијине, и жалци беху на реповима њиховим; и дана им беше област да уде људима пет месеци.

¹¹Царем над собою она имела ангела бездны; имя ему по-еврейски Аваддон, а по-гречески Аполлион.

¹¹И имаху над собом цара анђела бездана коме је име јеврејски Авадон, а грчки Аполион.

¹²Одно горе прошло; вот, идут за ним еще два горя.

¹²Једно зло прође, ево иду још два зла за овим.

¹³Шестой Ангел вострубил, и я услышал один голос от четырех рогов золотого жертвенника, стоящего пред Богом,

¹³И шести анђео затруби, и чух глас један од четири рогља златног олтара који је пред Богом,

¹⁴говоривший шестому Ангелу, имевшему трубу: освободичетырех Ангелов, связанных при великой реке Евфрате.

¹⁴Где говори шестом анђелу који имаше трубу: Одреши четири анђела који су свезани код реке велике Еуфрата.

¹⁵И освобождены были четыре Ангела, приготовленные на час и день, и месяц и год, для того, чтобы умертвить третью часть людей.

¹⁵И бише одрешена четири анђела који беху приправљени на сахат, и дан, и месец, и годину, да побију трећину људи.

¹⁶Число конного войска было две тьмы тем; и я слышалчисло его.

¹⁶И број војника на коњима беше двеста хиљада хиљада; и чух број њихов.

¹⁷Так видел я в видении коней и на них всадников, которые имели на себе брони огненные, гиацинтовые и серные; головы у коней – как головы у львов, и изо рта их выходил огонь, дым и сера.

¹⁷И тако видех у утвари коње, и оне што сеђаху на њима, који имаху оклопе огњене и плаветне и сумпорне; и главе коња њихових беху као главе лавова, и из уста њихових излажаше огањ и дим и сумпор.

¹⁸От этих трех язв, от огня, дыма и серы, выходящих изо рта их, умерла третья часть людей;

¹⁸И од ова три зла погибе трећина људи, од огња и од дима и од сумпора што излажаше из уста њихових.

¹⁹ибо сила коней заключалась во рту их и в хвостах их; а хвосты их были подобны змеям, и имели головы, и ими они вредили.

¹⁹Јер сила коња беше у устима њиховим, и у реповима њиховим; јер репови њихови биваху као змије и имаху главе, и њима иђаху.

²⁰Прочие же люди, которые не умерли от этих язв, не раскаялись в делах рук своих, так чтобы не поклоняться бесам и золотым, серебряным, медным, каменным и деревянным идолам, которые не могут ни видеть, ни слышать, ни ходить.

²⁰И остали људи који не бише побијени злима овим, не покајаше се од дела руку својих да се не поклањају ђаволима ни идолима златним и сребрним и бронзаним и каменим и дрвеним, који не могу видети ни чути, ни ходити;

²¹И не раскаялись они в убийствах своих, ни в чародействах своих, ни в блудодеянии своем, ни в воровстве своем.

²¹Нити се покајаше од убиства својих, ни од чарања својих, ни од курварства свог, ни од крађа својих.