¹Павел, раб Иисуса Христа, призванный Апостол, избранный к благовестию Божию,

¹Од Павла, слуге Исуса Христа, позваног апостола изабраног за јеванђеље Божије,

²которое Бог прежде обещал через пророков Своих, в святых писаниях,

²Које Бог унапред обећа преко пророка својих у светим писмима

³о Сыне Своем, Который родился от семени Давидова по плоти

³О сину свом, који је по телу рођен од семена Давидовог,

⁴и открылся Сыном Божиим в силе, по духу святыни, через воскресение из мертвых, о Иисусе Христе Господе нашем,

⁴А посведочен силно за Сина Божијег Духом светиње по васкрсењу из мртвих, Исусу Христу Господу нашем,

⁵через Которого мы получили благодать и апостольство, чтобы во имя Его покорять вере все народы,

⁵Преко ког примисмо благодат и апостолство, да покоримо све незнабошце вери имена Његовог;

⁶между которыми находитесь и вы, призванные Иисусом Христом, –

⁶Међу којима сте и ви позвани Исусу Христу,

⁷всем находящимся в Риме возлюбленным Божиим, призванным святым: благодать вам и мир от Бога отца нашего и Господа Иисуса Христа.

⁷Свима који су у Риму, љубазнима Богу, и позванима светима: благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа.

⁸Прежде всего благодарю Бога моего через Иисуса Христа за всех вас, что вера ваша возвещается во всем мире.

⁸Прво, дакле, захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа за све вас што се вера ваша гласи по свему свету.

⁹Свидетель мне Бог, Которому служу духом моим в благовествовании Сына Его, что непрестанно воспоминаю о вас,

⁹Јер ми је сведок Бог, коме служим духом својим у јеванђељу Сина његовог, да вас се опомињем без престанка,

¹⁰всегда прося в молитвах моих, чтобы воля Божия когда-нибудь благопоспешила мне придти к вам,

¹⁰Молећи се свагда Богу у молитвама својим да би ми кад Божија воља помогла да дођем к вама;

¹¹ибо я весьма желаю увидеть вас, чтобы преподать вам некое дарование духовное к утверждению вашему,

¹¹Јер желим видети вас, да вам дам какав духовни дар за ваше утврђење,

¹²то есть утешиться с вами вероюобщею, вашею и моею.

¹²То јест, да се с вама утешим вером општом, и вашом и мојом.

¹³Не хочу, братия, оставить вас в неведении, что я многократно намеревался придти к вам(но встречал препятствия даже доныне), чтобы иметь некий плод и у вас, как и у прочих народов.

¹³Али вам нећу затајити, браћо, да сам много пута хтео да вам дођем, па бих задржан досле, да и међу вама имам какав плод, као и међу осталим незнабошцима.

¹⁴Я должен и Еллинам и варварам, мудрецам и невеждам.

¹⁴Дужан сам и Грцима и дивљацима, и мудрима и неразумнима.

¹⁵Итак, что до меня, я готов благовествовать и вам,находящимся в Риме.

¹⁵Зато, од моје стране, готов сам и вама у Риму проповедати јеванђеље.

¹⁶Ибо я не стыжусь благовествования Христова, потому что оно есть сила Божия ко спасению всякому верующему, во-первых, Иудею, потом и Еллину.

¹⁶Јер се не стидим јеванђеља Христовог; јер је сила Божија на спасење свакоме који верује, а најпре Јеврејину и Грку.

¹⁷В нем открывается правда Божия от веры в веру, как написано: праведный верою жив будет.

¹⁷Јер се у Њему јавља правда Божија из вере у веру, као што је написано: Праведник ће од вере жив бити.

¹⁸Ибо открывается гнев Божий с неба на всякое нечестие и неправду человеков, подавляющих истину неправдою.

¹⁸Јер се открива гнев Божји с неба на сваку безбожност и неправду људи који држе истину у неправди.

¹⁹Ибо, что можно знать о Боге, явно для них, потому что Бог явил им.

¹⁹Јер шта се може дознати за Бога познато је њима: јер им је Бог јавио;

²⁰Ибо невидимое Его, вечная сила Его и Божество, от создания мира через рассматривание творений видимы, так что онибезответны.

²⁰Јер шта се на Њему не може видети, од постања света могло се познати и видети на створењима, и Његова вечна сила и божанство, да немају изговора.

²¹Но как они, познав Бога, не прославили Его, как Бога, и не возблагодарили, но осуетились в умствованиях своих, и омрачилось несмысленное их сердце;

²¹Јер кад познаше Бога, не прославише Га као Бога нити Му захвалише, него залудеше у својим мислима, и потамне неразумно срце њихово.

²²называя себя мудрыми, обезумели,

²²Кад се грађаху мудри, полудеше,

²³и славу нетленного Бога изменили в образ, подобныйтленному человеку, и птицам, и четвероногим, и пресмыкающимся, –

²³И претворише славу вечног Бога у обличје смртног човека и птица и четвороножних животиња и гадова.

²⁴то и предал их Бог в похотях сердец их нечистоте, так что они сквернили сами свои тела.

²⁴Зато их предаде Бог у жељама њихових срца у нечистоту, да се погане телеса њихова међу њима самима;

²⁵Они заменили истину Божию ложью, и поклонялись, и служили твари вместо Творца, Который благословен во веки, аминь.

²⁵Који претворише истину Божију у лаж, и већма поштоваше и послужише твар него Творца, који је благословен ва век. Амин.

²⁶Потому предал их Бог постыдным страстям: женщины их заменили естественное употребление противоестественным;

²⁶Зато их предаде Бог у срамне сласти; јер жене њихове претворише путно употребљавање у беспутно.

²⁷подобно и мужчины, оставив естественное употребление женского пола, разжигались похотью друг на друга, мужчины на мужчинах делая срам и получая в самих себе должное возмездие за свое заблуждение.

²⁷Тако и људи оставивши путно употребљавање женског рода, распалише се жељом својом један на другог, и људи с људима чињаху срам, и плату која требаше за превару њихову примаху на себи.

²⁸И как они не заботились иметь Бога в разуме, то предал их Бог превратному уму – делать непотребства,

²⁸И као што не мараху да познаду Бога, зато их Бог предаде у покварен ум да чине шта не ваља,

²⁹так что они исполнены всякой неправды, блуда, лукавства, корыстолюбия, злобы, исполнены зависти, убийства, распрей, обмана, злонравия,

²⁹Да буду напуњени сваке неправде, курварства, злоће, лакомства, пакости; пуни зависти, убиства, свађе лукавства, злоћудности;

³⁰злоречивы, клеветники, богоненавистники, обидчики, самохвалы, горды, изобретательны на зло, непослушны родителям,

³⁰Шаптачи, опадачи, богомрсци, силеџије, хвалише, поносити, измишљачи зала, непокорни родитељима,

³¹безрассудны, вероломны, нелюбовны, непримиримы, немилостивы.

³¹Неразумни, невере, нељубавни, непримирљиви, немилостиви.

³²Они знают праведный суд Божий, что делающие такие дела достойны смерти; однако не только их делают, но и делающих одобряют.

³²А неки правду Божију познавши да који то чине заслужују смрт, не само то чине, него пристају на то и онима који чине.