¹Спасшись же, бывшие с Павлом узнали, что остров называется Мелит.

¹И кад изиђоше срећно из лађе, тада разумеше да се острво зове Мелит.

²Иноплеменники оказали нам немалое человеколюбие, ибо они, по причине бывшего дождя и холода, разложили огонь и приняли всех нас.

²А дивљаци чињаху нам не малу љубав, јер наложише огањ и примише нас све због дажда који иђаше, и због зиме.

³Когда же Павел набрал множество хвороста и клал на огонь, тогда ехидна, выйдя от жара, повисла на руке его.

³А Павле зграбивши гомилу грања наложи на огањ, и изишавши змија од врућине скочи му на руку.

⁴Иноплеменники, когда увидели висящую на руке его змею, говорили друг другу: верно этот человек - убийца, когда его, спасшегося от моря, суд Божий не оставляет жить.

⁴И кад видеше дивљаци змију где виси о руци његовој, говораху један другом: Јамачно је овај човек крвник, ког избављеног од мора суд Божји не остави да живи.

⁵Но он, стряхнув змею в огонь, не потерпел никакого вреда.

⁵А он отресавши змију у огањ не би му ништа зло.

⁶Они ожидали было, что у него будет воспаление, или он внезапно упадет мертвым; но, ожидая долго и видя, что не случилось с ним никакой беды, переменили мысли и говорили, что он Бог.

⁶А они чекаху да он отече или уједанпут да падне мртав. А кад задуго чекаше, и видеше да му ништа зло не би, променише се, и говораху да је он бог.

⁷Около того места были поместья начальника острова,именем Публия; он принял нас и три дня дружелюбно угощал.

⁷А наоколо око оног места беху села поглавара од острва по имену Поплија, који нас прими и угости љубазно три дана.

⁸Отец Публия лежал, страдая горячкою и болью в животе; Павел вошел к нему, помолился и, возложив на него руки свои, исцелил его.

⁸А догоди се да отац Поплијев лежаше од грознице и од срдобоље, коме ушавши Павле помоли се Богу и метну руке своје на њ и исцели га.

⁹После сего события и прочие на острове, имевшие болезни, приходили и были исцеляемы,

⁹А кад то би, долажаху и други који беху болесни на острву оном, и исцељиваху се.

¹⁰и оказывали нам много почести и приотъезде снабдили нужным.

¹⁰И поштоваху нас великим частима; и кад пођосмо, спремише нам што је од потребе.

¹¹Через три месяца мы отплыли на Александрийском корабле, называемом Диоскуры, зимовавшем на том острове,

¹¹А после три месеца одвезосмо се на лађи александријској, која је била презимила на острву, и беху на њој написани Диоскури.

¹²и, приплыв в Сиракузы, пробыли там три дня.

¹²И допловивши у Сиракузу остасмо онде три дана.

¹³Оттуда отплыв, прибыли в Ригию; и как через день подул южный ветер, прибыли на второй день в Путеол,

¹³А оданде отпловивши дођосмо у Ригију; и после једног дана кад дуну југ, дођосмо други дан у Потиоле.

¹⁴где нашли братьев, и были упрошены пробыть у них семь дней, а потом пошли в Рим.

¹⁴Онде нађемо браћу, и они нас замоле те останемо код њих седам дана; и тако пођосмо у Рим.

¹⁵Тамошние братья, услышав о нас, вышли нам навстречу до Аппиевой площади и трех гостиниц. Увидев их, Павел возблагодарил Бога и ободрился.

¹⁵И оданде чувши браћа за нас изиђоше нам на сусрет све до Апијева пазара и три крчме. И кад их виде Павле, даде хвалу Богу, и ослободи се.

¹⁶Когда же пришли мы в Рим, то сотник передал узников военачальнику, а Павлу позволено жить особо с воином, стерегущим его.

¹⁶А кад дођосмо у Рим, капетан предаде сужње војводи. Али се Павлу допусти да живи где хоће с војником који га чуваше.

¹⁷Через три дня Павел созвал знатнейших из Иудеев и,когда они сошлись, говорил им: мужи братия! не сделав ничего против народа или отеческих обычаев, я в узах из Иерусалима предан в руки Римлян.

¹⁷А после три дана Павле сазва старешине јеврејске. И кад се они скупише, говораше им: Људи браћо! Ја ништа не учиних противно народу или обичајима отачким; и Јерусалимљани предаше ме као сужња у руке Римљанима,

¹⁸Они, судив меня, хотели освободить, потому что нет во мне никакой вины, достойной смерти;

¹⁸Који извидевши за мене хтеше да ме пусте, јер се не нађе на мени ниједна смртна кривица.

¹⁹но так как Иудеи противоречили, то я принужден был потребовать суда у кесаря, впрочем не с тем, чтобы обвинить в чем-либо мой народ.

¹⁹Али кад Јудејци говораху насупрот, натера ме невоља да се иштем пред ћесара, не као да бих свој народ имао шта тужити.

²⁰По этой причине я и призвал вас, чтобы увидеться и поговорить с вами, ибо за надежду Израилеву обложен я этими узами.

²⁰Тога ради узрока замолих вас да се видимо и да се разговоримо; јер наде ради Израиљеве окован сам у ово гвожђе.

²¹Они же сказали ему: мы ни писем не получали о тебе из Иудеи, ни из приходящих братьев никто не известил о тебе и не сказал чего-либо худого.

²¹А они му рекоше: Ми нити примисмо писма за те из Јудеје; нити дође ко од браће да јави или да говори шта зло за тебе.

²²Впрочем желательно нам слышать от тебя, как ты мыслишь; ибо известно нам, что об этом учении везде спорят.

²²Него молимо да чујемо од тебе шта мислиш; јер нам је познато за ову јерес да јој се свуда насупрот говори.

²³И, назначив ему день, очень многие пришли к нему в гостиницу; и он от утра до вечера излагал им учение о Царствии Божием, приводя свидетельства и удостоверяя их о Иисусе из закона Моисеева и пророков.

²³И одредивши му дан дођоше к њему у гостионицу многи; којима казиваше сведочећи царство Божје и уверавајући их за Исуса из закона Мојсијевог и из пророка од јутра до самог мрака.

²⁴Одни убеждались словами его, а другие не верили.

²⁴И једни вероваху ономе што говораше а једни не вероваху.

²⁵Будучи же не согласны между собою, они уходили, когда Павел сказал следующие слова: хорошо Дух Святый сказал отцам нашим через пророка Исаию:

²⁵А будући несложни међу собом, одлажаху кад рече Павле једну реч: Добро каза Дух Свети преко пророка Исаије очевима нашим

²⁶пойди к народу сему и скажи: слухом услышите, и не уразумеете, и очами смотреть будете, и не увидите.

²⁶Говорећи: Иди к народу овоме и кажи: Ушима ћете чути и нећете разумети; и очима ћете гледати и нећете видети.

²⁷Ибо огрубело сердце людей сих, и ушами с трудом слышат, и очи свои сомкнули, да не узрят очами, и не услышат ушами, и не уразумеют сердцем, и не обратятся, чтобы Я исцелил их.

²⁷Јер одрвени срце овог народа, и ушима тешко чују, и очима својим зажмурише да како не виде очима, и ушима не чују, и да се не обрате да их исцелим.

²⁸Итак да будет вам известно, что спасение Божие послано язычникам: они и услышат.

²⁸Да вам је дакле на знање да се незнабошцима посла спасење Божје, они ће и чути.

²⁹Когда он сказал это, Иудеи ушли, много споря между собою.

²⁹И кад он ово рече, отидоше Јевреји препирући се међу собом.

³⁰И жил Павел целых два года на своем иждивении и принимал всех, приходивших к нему,

³⁰А Павле остаде пуне две године о свом трошку, и дочекиваше све који му долажаху,

³¹проповедуя Царствие Божие и уча о Господе Иисусе Христе со всяким дерзновением невозбранно.

³¹Проповедајући царство Божје, и учећи о Господу нашем Исусу Христу слободно, и нико му не брањаше.