1Итак, оправдавшись верою, мы имеем мир с Богом через Господа нашего Иисуса Христа,
1Оправдавши се, дакле, вером, имамо мир с Богом кроз Господа свог Исуса Христа,
2через Которого верою и получили мы доступ к тойблагодати, в которой стоим и хвалимся надеждою славы Божией.
2Кроз ког и приступ нађосмо вером у ову благодат у којој стојимо, и хвалимо се надањем славе Божије.
3И не сим только, но хвалимся и скорбями, зная, что от скорби происходит терпение,
3Не само, пак, то него се хвалимо и невољама, знајући да невоља трпљење гради;
4от терпения опытность, от опытности надежда,
4А трпљење искуство, а искуство надање;
5а надежда не постыжает, потому что любовь Божия излилась в сердца наши Духом Святым, данным нам.
5А надање неће се осрамотити, јер се љубав Божија изли у срца наша Духом Светим који је дат нама.
6Ибо Христос, когда еще мы были немощны, в определенное время умер за нечестивых.
6Јер Христос још кад слаби бејасмо умре у време своје за безбожнике.
7Ибо едва ли кто умрет за праведника; разве за благодетеля, может быть, кто и решится умереть.
7Јер једва ко умре за праведника; за доброга може бити да би се ко усудио умрети.
8Но Бог Свою любовь к нам доказывает тем, что Христос умер за нас, когда мы были еще грешниками.
8Али Бог показује своју љубав к нама што Христос још кад бејасмо грешници умре за нас.
9Посему тем более ныне, будучи оправданыКровию Его, спасемся Им от гнева.
9Много ћемо, дакле, већма бити кроза Њ спасени од гнева кад смо се сад оправдали крвљу Његовом.
10Ибо если, будучи врагами, мы примирились с Богом смертью Сына Его, то тем более, примирившись, спасемся жизнью Его.
10Јер кад смо се помирили с Богом смрћу Сина његовог док смо још били непријатељи, много ћемо се већма спасти у животу Његовом кад смо се помирили.
11И не довольно сего, но и хвалимся Богом чрез Господа нашего Иисуса Христа, посредством Которого мы получили ныне примирение.
11Не само, пак то, него се хвалимо и Богом кроз Господа свог Исуса Христа, кроз ког сад примисмо помирење.
12Посему, как одним человеком грех вошел в мир, и грехом смерть, так и смерть перешла во всех человеков, потому что в нем все согрешили.
12Зато, као што кроз једног човека дође на свет грех, и кроз грех смрт, и тако смрт уђе у све људе, јер сви сагрешише.
13Ибо и до закона грех был в мире; но грех не вменяется, когда нет закона.
13Јер грех беше на свету до закона; али се грех не примаше кад не беше закона;
14Однако же смерть царствовала от Адама до Моисея и над несогрешившими подобно преступлению Адама, который есть образ будущего.
14Него царова смрт од Адама тја до Мојсија и над онима који нису сагрешили преступивши као Адам, који је прилика Оног који хтеде доћи.
15Но дар благодати не как преступление. Ибо если преступлением одного подверглись смерти многие, то тем более благодать Божия и дар по благодати одного Человека, Иисуса Христа, преизбыточествуют для многих.
15Али дар није тако као грех; јер кад кроз грех једног помреше многи, много се већа благодат Божија и дар изли изобилно на многе благодаћу једног човека, Исуса Христа.
16И дар не как суд за одного согрешившего; ибо суд за одно преступление – к осуждению; а дар благодати - к оправданию от многих преступлений.
16И дар није као грех једног: јер за грех једног би осуђење, а дар од многих грехова оправдање.
17Ибо если преступлением одного смерть царствовала посредством одного, то тем более приемлющие обилие благодати и дар праведностибудут царствовать в жизни посредством единого Иисуса Христа.
17Јер кад за грех једног царова смрт кроз једног, колико ће већма они који примају изобиље благодати и дар правде у животу царовати кроз једног Исуса Христа!
18Посему, как преступлением одного всем человекам осуждение, так правдою одного всем человекам оправдание к жизни.
18Зато, дакле, као што за грех једног дође осуђење на све људе, тако и правдом једног дође на све људе оправдање живота.
19Ибо, как непослушанием одного человека сделались многие грешными, так и послушанием одного сделаются праведными многие.
19Јер као што непослушањем једног човека посташе многи грешни, тако ће и послушањем једног бити многи праведни.
20Закон же пришел после, и таким образом умножилось преступление. А когда умножился грех, стала преизобиловать благодать,
20А закон дође уз то да се умножи грех; јер где се умножи грех онде се још већма умножи благодат,
21дабы, как грех царствовал к смерти, так и благодать воцарилась через праведность к жизни вечной Иисусом Христом, Господом нашим.
21Да као што царова грех за смрт, тако и благодат да царује правдом за живот вечни, кроз Исуса Христа Господа нашег.