¹Что же, скажем, Авраам, отец наш, приобрел по плоти?

¹Шта ћемо дакле рећи за Авраама, оца свог, да је по телу нашао?

²Если Авраам оправдался делами, он имеет похвалу, но не пред Богом.

²Јер ако се Авраам делима оправда, има хвалу, али не у Бога.

³Ибо что говорит Писание? Поверил Авраам Богу, и это вменилось ему в праведность.

³Јер шта говори писмо? Верова Авраам Богу, и прими му се у правду.

⁴Воздаяние делающему вменяется не по милости, но по долгу.

⁴А ономе који ради не броји се плата по милости него по дугу.

⁵А не делающему, но верующему в Того, Кто оправдывает нечестивого, вера его вменяется в праведность.

⁵А ономе који не ради, а верује Оног који правда безбожника, прима се вера његова у правду.

⁶Так и Давид называет блаженным человека, которому Богвменяет праведность независимо от дел:

⁶Као што и Давид говори да је благо човеку коме Бог прима правду без дела закона:

⁷Блаженны, чьи беззакония прощены и чьи грехи покрыты.

⁷Благо онима који се опростише безакоња, и којима се греси прикрише.

⁸Блажен человек, которому Господь не вменит греха.

⁸Благо човеку коме Господ не прима греха.

⁹Блаженство сие относится к обрезанию, или к необрезанию? Мыговорим, что Аврааму вера вменилась в праведность.

⁹Ово, дакле, блаженство или је у обрезању или у необрезању? Јер говоримо да се Аврааму прими вера у правду.

¹⁰Когда вменилась? по обрезании или до обрезания? Не по обрезании, а до обрезания.

¹⁰Како му се, дакле, прими? Или кад је био у обрезању или необрезању? Не у обрезању него у необрезању.

¹¹И знак обрезания он получил, как печать праведности через веру, которую имел в необрезании, так что он стал отцом всех верующих в необрезании, чтобы и им вменилась праведность,

¹¹И прими знак обрезања као печат правде вере коју имаше у необрезању, да би био отац свих који верују у необрезању; да се и њима прими у правду;

¹²и отцом обрезанных, не только принявших обрезание, но и ходящих по следам веры отца нашего Авраама, которую имел он в необрезании.

¹²И да би био отац обрезања не само онима који су од обрезања, него и онима који ходе стопама вере која беше у необрезању оца нашег Авраама.

¹³Ибо не законом даровано Аврааму, или семени его, обетование – быть наследником мира, но праведностью веры.

¹³Јер обећање Аврааму или семену његовом да буде наследник свету не би законом него правдом вере.

¹⁴Если утверждающиеся на законе суть наследники, то тщетна вера, бездейственно обетование;

¹⁴Јер ако су наследници они који су од закона, пропаде вера, и поквари се обећање.

¹⁵ибо закон производит гнев, потому что, где нет закона, нет и преступления.

¹⁵Јер закон гради гнев; јер где нема закона нема ни преступа.

¹⁶Итак по вере, чтобы было по милости, дабы обетование было непреложно для всех, не только по закону, но и по вере потомков Авраама, который есть отец всем нам

¹⁶Зато од вере да буде по милости да обећање тврдо остане свему семену, не само који је од закона него и који је од вере Авраама, који је отац свима нама,

¹⁷(как написано: Я поставил тебя отцом многих народов) пред Богом, Которому он поверил, животворящим мертвых и называющим несуществующее, как существующее.

¹⁷(Као што стоји написано: Поставих те оца многим народима) пред Богом коме верова, који оживљује мртве, и зове оно што није као оно што јесте:

¹⁸Он, сверх надежды, поверил с надеждою, через чтосделался отцом многих народов, по сказанному: „так многочисленнобудет семя твое".

¹⁸Он верова на наду кад се није било ничему надати да ће он бити отац многим народима, као што му беше речено: Тако ће бити семе твоје.

¹⁹И, не изнемогши в вере, он не помышлял, что тело его, почти столетнего, уже омертвело, и утроба Саррина в омертвении;

¹⁹И не ослабивши вером не погледа ни на своје већ уморено тело, јер му беше негде око сто година, ни на мртвост Сарине материце.

²⁰не поколебался в обетовании Божием неверием, но пребыл тверд в вере, воздав славу Богу

²⁰И за обећање Божије не посумња се неверовањем, него ојача у вери, и даде славу Богу.

²¹и будучи вполне уверен, что Он силен и исполнить обещанное.

²¹И знаше јамачно да шта обећа кадар је и да учини.

²²Потому и вменилось ему в праведность.

²²Зато се и прими њему у правду.

²³А впрочем не в отношении к нему одномунаписано, что вменилось ему,

²³Али није писано за њега једног само да му се прими,

²⁴но и в отношении к нам; вменится и нам, верующим в Того, Кто воскресил из мертвых Иисуса Христа, Господа нашего,

²⁴Него и за нас, којима ће се примити ако верујемо Оног који васкрсе Исуса Христа Господа нашег из мртвих,

²⁵Который предан за грехи наши и воскрес для оправдания нашего.

²⁵Који се предаде за грехе наше, и устаде за оправдање наше.