¹Разве вы не знаете, братия(ибо говорю знающим закон), что закон имеет власть над человеком, пока он жив?

¹Или не знате, браћо (јер говорим онима који знају закон), да закон влада над човеком докле је жив?

²Замужняя женщина привязана законом к живому мужу; аесли умрет муж, она освобождается от закона замужества.

²Јер је удата жена привезана законом за мужа докле год он живи; а ако ли муж њен умре, разреши се од закона мужевљег.

³Посему, если при живом муже выйдет за другого, называется прелюбодейцею; если же умрет муж, она свободна от закона, и не будет прелюбодейцею, выйдя за другого мужа.

³Зато, дакле, док јој је муж жив бива прељубочиница ако пође за другог мужа; а ако јој умре муж проста је од закона да не буде прељубочиница ако пође за другог.

⁴Так и вы, братия мои, умерли для закона телом Христовым, чтобы принадлежать другому, Воскресшему из мертвых,да приносим плод Богу.

⁴Зато, браћо моја, и ви умресте закону телом Христовим, да будете другог, Оног што уста из мртвих, да плод донесемо Богу.

⁵Ибо, когда мы жили по плоти, тогда страсти греховные, обнаруживаемые законом, действовали в членах наших, чтобы приносить плод смерти;

⁵Јер кад бејасмо у телу, беху сласти греховне, које закон рађаху у удима нашим да се смрти плод доноси.

⁶но ныне, умерши для закона, которым были связаны, мы освободились от него, чтобы нам служить Богув обновлении духа, а не по ветхой букве.

⁶А сад, умревши избависмо се од закона који нас држаше, да служимо Богу у обновљењу Духа а не у старини слова.

⁷Что же скажем? Неужели от закона грех? Никак. Но я не иначе узнал грех, как посредством закона. Ибо яне понимал бы и пожелания, если бы закон не говорил: не пожелай.

⁷Шта ћемо дакле рећи? Је ли закон грех? Боже сачувај! Него ја греха не познах осим кроз закон; јер не знадох за жељу да закон не каза: Не зажели.

⁸Но грех, взяв повод от заповеди, произвел во мне всякое пожелание: ибо без закона грех мертв.

⁸А грех узе почетак кроз заповест, и начини у мени сваку жељу; јер је грех без закона мртав.

⁹Я жил некогда без закона; но когда пришла заповедь, то грех ожил,

⁹А ја живљах некад без закона; а кад дође заповест, онда грех оживе,

¹⁰а я умер; и таким образом заповедь, данная для жизни, послужила мне к смерти,

¹⁰А ја умрех, и нађе се да ми заповест би за смрт која беше дата за живот.

¹¹потому что грех, взяв повод от заповеди, обольстил меня и умертвил ею.

¹¹Јер грех узевши почетак кроз заповест превари ме, и уби ме њоме.

¹²Посему закон свят, и заповедь свята и праведна и добра.

¹²Тако је, дакле, закон свет и заповест света и праведна и добра.

¹³Итак, неужели доброе сделалось мне смертоносным? Никак; но грех, оказывающийся грехом потому, что посредством доброго причиняет мне смерть, так что грех становится крайне грешен посредством заповеди.

¹³Добро ли дакле би мени смрт? Боже сачувај! Него грех, да се покаже грех добром чинећи ми смрт, да буде грех одвише грешан заповешћу.

¹⁴Ибо мы знаем, что закон духовен, а я плотян, продан греху.

¹⁴Јер знамо да је закон духован; а ја сам телесан, продан под грех:

¹⁵Ибо не понимаю, что делаю: потому что не то делаю, что хочу, а что ненавижу, то делаю.

¹⁵Јер не знам шта чиним, јер не чиним оно шта хоћу, него на шта мрзим оно чиним.

¹⁶Если же делаю то, чего не хочу, то соглашаюсь с законом, что он добр,

¹⁶Ако ли оно чиним шта нећу, хвалим закон да је добар.

¹⁷а потому уже не я делаю то, но живущий во мне грех.

¹⁷А ово више ја не чиним него грех који живи у мени.

¹⁸Ибо знаю, что не живет во мне, то есть в плоти моей, доброе; потому что желание добра есть во мне, но чтобы сделать оное, того не нахожу.

¹⁸Јер знам да добро не живи у мени, то јест у телу мом. Јер хтети имам у себи, али учинити добро не налазим.

¹⁹Доброго, которого хочу, не делаю, а злое, которого не хочу, делаю.

¹⁹Јер добро што хоћу не чиним, него зло што нећу оно чиним.

²⁰Если же делаю то, чего не хочу, уже не я делаю то, но живущий во мне грех.

²⁰А кад чиним оно што нећу, већ ја то не чиним него грех који живи у мени.

²¹Итак я нахожу закон, что, когда хочу делать доброе, прилежит мне злое.

²¹Налазим, дакле закон, кад хоћу добро да чиним, да ме на зло нагони.

²²Ибо по внутреннему человеку нахожу удовольствие в законе Божием;

²²Јер имам радост у закону Божијем по унутрашњем човеку;

²³но в членах моих вижу иной закон, противоборствующий закону ума моего и делающий меня пленником закона греховного, находящегося в членах моих.

²³Али видим други закон у удима својим, који се супроти закону ума мог, и заробљава ме законом греховним који је у удима мојим.

²⁴Бедный я человек! кто избавит меня от сего тела смерти?

²⁴Ја несрећни човек! Ко ће ме избавити од тела смрти ове?

²⁵Благодарю Бога моего Иисусом Христом, Господом нашим. Итак тот же самый я умом моим служу закону Божию, а плотию закону греха.

²⁵Захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа Господа нашег. Тако, дакле, ја сам умом својим служим закону Божијем а телом закону греховном.