¹Итак нет ныне никакого осуждения тем, которые во Христе Иисусе живут не по плоти, но по духу,

¹Никаква, дакле, сад нема осуђења онима који су у Христу Исусу и не ходе по телу него по Духу.

²потому что закон духа жизни во Христе Иисусе освободил меня от закона греха и смерти.

²Јер закон Духа који оживљава у Христу Исусу, опростио ме је од закона греховног и смрти.

³Как закон, ослабленный плотию, был бессилен, то Бог послал Сына Своего в подобии плоти греховной в жертву за грех и осудил грех во плоти,

³Јер што закону беше немогуће, јер беше ослабљен телом, посла Бог сина свог у обличју тела греховног, и за грех осуди грех у телу,

⁴чтобы оправдание закона исполнилось в нас, живущих не по плоти, но по духу.

⁴Да се правда закона испуни у нама који не живимо по телу него по духу;

⁵Ибо живущие по плоти о плотском помышляют, а живущие по духу – о духовном.

⁵Јер који су по телу телесно мисле, а који су по духу духовно мисле.

⁶Помышления плотские суть смерть, а помышления духовные – жизнь и мир,

⁶Јер телесно мудровање смрт је, а духовно мудровање живот је и мир.

⁷потому что плотские помышления суть вражда против Бога; ибо закону Божию не покоряются, да и не могут.

⁷Јер телесно мудровање непријатељство је Богу, јер се не покорава закону Божијем нити може.

⁸Посему живущие по плоти Богу угодить не могут.

⁸А који су у телу не могу Богу угодити.

⁹Но вы не по плоти живете, а по духу, если только Дух Божий живет в вас. Если же кто Духа Христова не имеет, тот и не Его.

⁹А ви нисте у телу него у духу; јер Дух Божји у вама живи. А ако ко нема Дух Христов, он није Његов.

¹⁰А если Христос в вас, то тело мертво для греха, но дух жив для праведности.

¹⁰А ако је Христос у вама, онда је тело мртво греха ради а дух жив правде ради.

¹¹Если же Дух Того, Кто воскресил из мертвых Иисуса,живет в вас, то Воскресивший Христа из мертвых оживит и ваши смертные тела Духом Своим, живущим в вас.

¹¹А ако ли живи у вама Дух Оног који је васкрсао Исуса из мртвих, Онај који је подигао Христа из мртвих оживеће и ваша смртна телеса Духом својим који живи у вама.

¹²Итак, братия, мы не должники плоти, чтобы жить по плоти;

¹²Тако дакле, браћо, нисмо дужни телу да по телу живимо.

¹³ибо если живете по плоти, то умрете, а если духом умерщвляете дела плотские, то живы будете.

¹³Јер ако живите по телу, помрећете; ако ли духом послове телесне морите, живећете.

¹⁴Ибо все, водимые Духом Божиим, суть сыны Божии.

¹⁴Јер који се владају по духу Божијем они су синови Божији.

¹⁵Потому что вы не приняли духа рабства, чтобы опять жить в страхе, но приняли Духа усыновления, Которым взываем:„Авва, Отче!"

¹⁵Јер не примисте дух ропства, опет да се бојите; него примисте Дух посиначки, којим вичемо: Ава, Оче!

¹⁶Сей самый Дух свидетельствует духу нашему, что мы – дети Божии.

¹⁶Овај дух сведочи нашем духу да смо деца Божија.

¹⁷А если дети, то и наследники, наследники Божии, сонаследники же Христу, если только с Ним страдаем, чтобы с Ним и прославиться.

¹⁷А кад смо деца и наследници смо: наследници, дакле Божији, а сунаследници Христови: јер с Њим страдамо да се с Њим и прославимо.

¹⁸Ибо думаю, что нынешние временные страдания ничего не стоят в сравнении с тою славою, которая откроется в нас.

¹⁸Јер мислим да страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се јавити.

¹⁹Ибо тварь с надеждою ожидает откровения сынов Божиих,

¹⁹Јер чекање твари чека да се јаве синови Божији.

²⁰потому что тварь покорилась суете не добровольно, но по воле покорившего ее, в надежде,

²⁰Јер се твар покори пропадљивости (не од своје воље него за вољу оног који је покори) на наду,

²¹что и сама тварь освобождена будет от рабства тлению в свободу славы детей Божиих.

²¹Да ће се и сама твар опростити од ропства распадљивости на слободу славе деце Божије.

²²Ибо знаем, что вся тварь совокупно стенает и мучится доныне;

²²Јер знамо да сва твар уздише и тужи с нама до сад.

²³и не только она , но и мы сами, имея начаток Духа, и мы в себе стенаем, ожидая усыновления, искупления тела нашего.

²³А не само она, него и ми који новину духа имамо, и ми сами у себи уздишемо чекајући посињење и избављење телу свом.

²⁴Ибо мы спасены в надежде. Надежда же, когда видит, не есть надежда; ибо если кто видит, то чего ему и надеяться?

²⁴Јер се надом спасосмо. А нада који се види није нада; јер кад ко види шта, како ће му се надати?

²⁵Но когда надеемся того, чего не видим, тогда ожидаем в терпении.

²⁵Ако ли се надамо ономе што не видимо, чекамо с трпљењем.

²⁶Также и Дух подкрепляет нас в немощах наших; ибо мыне знаем, о чем молиться, как должно, но Сам Дух ходатайствует за нас воздыханиями неизреченными.

²⁶А тако и Дух помаже нам у нашим слабостима: јер не знамо за шта ћемо се молити као што треба, него сам Дух моли се за нас уздисањем неисказаним.

²⁷Испытующий же сердца знает, какая мысль у Духа, потомучто Он ходатайствует за святых по воле Божией.

²⁷А Онај што испитује срца зна шта је мисао Духа, јер по вољи Божијој моли се за свете.

²⁸Притом знаем, что любящим Бога, призванным по Его изволению, все содействует ко благу.

²⁸А знамо да онима који љубе Бога све иде на добро, који су позвани по намерењу.

²⁹Ибо кого Он предузнал, тем и предопределил быть подобными образу Сына Своего, дабы Он был первородным между многими братиями.

²⁹Јер које напред позна оне и одреди да буду једнаки обличју Сина његовог, да би Он био прворођени међу многом браћом.

³⁰А кого Он предопределил, тех и призвал, а кого призвал, тех и оправдал; а кого оправдал,тех и прославил.

³⁰А које одреди оне и дозва; а које дозва оне и оправда; а које оправда оне и прослави.

³¹Что же сказать на это? Если Бог за нас, кто против нас?

³¹Шта ћемо, дакле, рећи на ово? Ако је Бог с нама, ко ће на нас?

³²Тот, Который Сына Своего не пощадил, но предал Его за всех нас, как с Ним не дарует нам и всего?

³²Који, дакле, свог сина не поштеде, него га предаде за све нас, како, дакле, да нам с Њим све не дарује?

³³Кто будет обвинять избранных Божиих?Бог оправдывает их .

³³Ко ће оптужити избране Божије? Бог који правда?

³⁴Кто осуждает? Христос Иисус умер, но и воскрес: Он и одесную Бога, Он и ходатайствует за нас.

³⁴Ко ће осудити? Христос Исус који умре, па још и васкрсе, који је с десне стране Богу, и моли за нас?

³⁵Кто отлучит нас от любви Божией: скорбь, или теснота, или гонение, или голод, или нагота, или опасность, илимеч? как написано:

³⁵Ко ће нас раставити од љубави Божије? Невоља ли или туга? Или гоњење? Или глад? Или голотиња? Или страх? Или мач? Као што стоји написано:

³⁶за Тебя умерщвляют нас всякий день, считают нас заовец, обреченных на заклание.

³⁶За Тебе нас убијају вас дан, држе нас као овце које су за клање.

³⁷Но все сие преодолеваем силою Возлюбившего нас.

³⁷Али у свему овоме побеђујемо Оног ради који нас је љубио.

³⁸Ибо я уверен, что ни смерть, ни жизнь, ни Ангелы, ни Начала, ни Силы, ни настоящее, ни будущее,

³⁸Јер знам јамачно да ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашње, ни будуће,

³⁹ни высота, ни глубина, ни другая какая тварь не может отлучить нас от любви Божией во Христе Иисусе, Господе нашем.

³⁹Ни висина, ни дубина, ни друга каква твар може нас раставити од љубави Божије, која је у Христу Исусу, Господу нашем.