¹Истину говорю во Христе, не лгу, свидетельствует мне совесть моя в Духе Святом,

¹Истину говорим тако ми Христа, не лажем, то ми сведочи савест моја Духом Светим:

²что великая для меня печаль и непрестанное мучение сердцу моему:

²Да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка;

³я желал бы сам быть отлученным от Христа за братьев моих, родных мне по плоти,

³Јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју која су ми род по телу,

⁴то есть Израильтян, которым принадлежат усыновление и слава, и заветы, и законоположение, и богослужение, и обетования;

⁴Која су Израиљци, којих је посинаштво и слава, и завет и закон, и богомољство, и обећања;

⁵их и отцы, и от них Христос по плоти, сущий над всем Бог, благословенный во веки, аминь.

⁵Којих су и оци, и од којих је Христос по телу, који је над свима, Бог благословен ва век. Амин.

⁶Но не то, чтобы слово Божие не сбылось: ибо не все те Израильтяне, которые от Израиля;

⁶А није могуће да реч Божија прође: јер нису сви Израиљци који су од Израиља;

⁷и не все дети Авраама, которые от семени его, но сказано: в Исааке наречется тебе семя.

⁷Нити су сви деца који су семе Авраамово, него у Исаку, рече, назваће ти се семе.

⁸То есть не плотские дети суть дети Божии, но дети обетования признаются за семя.

⁸То јест, нису оно деца Божија што су по телу деца, него деца обећања примају се за семе.

⁹А слово обетования таково: в это же время приду, и у Сарры будет сын.

⁹Јер је ово реч обећања: У ово време доћи ћу и у Саре ће бити син.

¹⁰И не одно это; но так было и с Ревеккою, когда она зачала в одно время двух сыновей от Исаака, отца нашего.

¹⁰Не само, пак, она него и Ревека, кад затрудне од самог Исака, оца нашег.

¹¹Ибо, когда они еще не родились и не сделали ничего доброго или худого(дабы изволение Божие в избрании происходило

¹¹Јер још док се деца не беху родила, ни учинила добра ни зла, да остане Божија наредба по избору,

¹²не от дел, но от Призывающего), сказано было ей: больший будет в порабощении у меньшего,

¹²Не за дела, него Оног ради који позива рече јој се: Већи ће служити мањем,

¹³как и написано: Иакова Я возлюбил, а Исава возненавидел.

¹³Као што стоји написано: Јаков ми омиле, а на Исава омрзох.

¹⁴Что же скажем? Неужели неправда у Бога? Никак.

¹⁴Шта ћемо, дакле, на то рећи? Еда ли је неправда у Бога? Боже сачувај!

¹⁵Ибо Он говорит Моисею: кого миловать, помилую; кого жалеть, пожалею.

¹⁵Јер Мојсију говори: Кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се.

¹⁶Итак помилование зависит не от желающего и не от подвизающегося, но от Бога милующего.

¹⁶Тако, дакле, нити стоји до оног који хоће, ни до оног који трчи, него до Бога који помилује.

¹⁷Ибо Писание говорит фараону: для того самого Я ипоставил тебя, чтобы показать над тобою силу Мою и чтобы проповедано было имя Мое по всей земле.

¹⁷Јер писмо говори Фараону: Зато те исто подигох да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи.

¹⁸Итак, кого хочет, милует; а кого хочет, ожесточает.

¹⁸Тако, дакле, кога хоће милује, а кога хоће отврдоглави.

¹⁹Ты скажешь мне: „за что же еще обвиняет? Ибо ктопротивостанет воле Его?"

¹⁹Рећи ћеш ми: Зашто нас још криви? Јер ко се може супротити вољи Његовој?

²⁰А ты кто, человек, что споришь с Богом? Изделие скажет ли сделавшему его: „зачем ты меня так сделал?"

²⁰А ко си ти, о човече! Да противно одговараш Богу? Еда ли рукотворина говори мастору свом: Зашто си ме тако начинио?

²¹Не властен ли горшечник над глиною, чтобы из той же смеси сделать один сосуд для почетного употребления , а другой для низкого?

²¹Или зар лончар нема власти над калом да од једне гуке начини један суд за част а други за срамоту?

²²Что же, если Бог, желая показать гнев и явить могущество Свое, с великим долготерпением щадил сосуды гнева, готовые к погибели,

²²А кад хтеде Бог да покаже гнев свој и да објави силу своју, поднесе с великим трпљењем судове гнева који су приправљени за погибао.

²³дабы вместе явить богатство славы Своей над сосудами милосердия, которые Он приготовил к славе,

²³И да покаже богатство славе своје на судима милости које приправи за славу;

²⁴над нами, которых Он призвал не только из Иудеев, но и из язычников?

²⁴Које нас и дозва не само од Јевреја него и од незнабожаца,

²⁵Как и у Осии говорит: не Мой народ назову Моим народом, и не возлюбленную – возлюбленною.

²⁵Као што и у Јосији говори: Назваћу народ својим који није мој народ, и нељубазницу љубазницом.

²⁶И на том месте, где сказано им: вы не Мой народ, там названы будут сынами Богаживаго.

²⁶И биће на месту, где им се рече: Ви нисте мој народ; тамо ће се назвати синови Бога Живога.

²⁷А Исаия провозглашает об Израиле: хотя бы сыны Израилевы были числом, как песок морской, только остаток спасется;

²⁷А Исаија виче за Израиља: Ако буде број синова Израиљевих као песак морски, остатак ће се спасти.

²⁸ибо дело оканчивает и скоро решит по правде, дело решительное совершит Господь на земле.

²⁸Јер ће Он извршити реч своју, и наскоро ће извршити по правди, да, испуниће Господ наскоро реч своју на земљи.

²⁹И, как предсказал Исаия: если бы Господь Саваоф неоставил нам семени, то мы сделались бы, как Содом, и были бы подобны Гоморре.

²⁹И као што прорече Исаија: Да нам није Господ Саваот оставио семена, онда бисмо били као Содом и Гомор.

³⁰Что же скажем? Язычники, не искавшие праведности,получили праведность, праведность от веры.

³⁰Шта ћемо, дакле, рећи? Да незнабошци који не тражише правде докучише правду, али правду од вере.

³¹А Израиль, искавший закона праведности, не достиг до закона праведности.

³¹А Израиљ тражећи закон правде не докучи закон правде.

³²Почему? потому что искали не в вере, а в делах закона. Ибо преткнулись о камень преткновения,

³²Зашто? Јер не тражи из вере него из дела закона; јер се спотакоше на камен спотицања,

³³как написано: вот, полагаю в Сионе камень преткновения и камень соблазна; но всякий, верующий в Него, не постыдится.

³³Као што стоји написано: Ево мећем у Сиону камен спотицања и стену саблазни; и који га год верује неће се постидети.