¹Братия! желание моего сердца и молитва к Богу об Израиле во спасение.

¹Браћо! Жеља је мог срца и молитва к Богу за спасење Израиља.

²Ибо свидетельствую им, что имеют ревность по Боге, но не по рассуждению.

²Јер им сведочим да имају ревност за Бога, али не по разуму.

³Ибо, не разумея праведности Божией и усиливаясь поставить собственную праведность, они не покорились праведности Божией,

³Јер не познајући правде Божије и гледајући да своју правду утврде не покоравају се правди Божијој.

⁴потому что конец закона – Христос, к праведности всякого верующего.

⁴Јер је Христос свршетак закона: који Га год верује оправдан је.

⁵Моисей пишет о праведности от закона: исполнивший егочеловек жив будет им.

⁵Јер Мојсије пише за правду која је од закона: Који човек тако чини живеће у том.

⁶А праведность от веры так говорит: не говори в сердце твоем: кто взойдет на небо? то есть Христа свести.

⁶А правда која је од вере овако говори: Да не кажеш у срцу свом: Ко ће изићи на небо? То јест да сведе Христа;

⁷Или кто сойдет в бездну? то есть Христа из мертвых возвести.

⁷Или: Ко ће сићи у бездан? То јест да изведе Христа из мртвих.

⁸Но что говорит Писание? Близко к тебе слово, в устахтвоих и в сердце твоем, то есть слово веры, которое проповедуем.

⁸Али шта говори писмо? Близу ти је реч у устима твојим и у срцу твом, то јест реч вере коју проповедамо.

⁹Ибо если устами твоими будешь исповедывать Иисуса Господом и сердцем твоим веровать, что Бог воскресил Его из мертвых, то спасешься,

⁹Јер, ако признајеш устима својим да је Исус Господ, и верујеш у срцу свом да Га Бог подиже из мртвих, бићеш спасен.

¹⁰потому что сердцем веруют к праведности, а устами исповедуют ко спасению.

¹⁰Јер се срцем верује за правду, а устима се признаје за спасење.

¹¹Ибо Писание говорит: всякий, верующий в Него, не постыдится.

¹¹Јер писмо говори: Који Га год верује неће се постидети.

¹²Здесь нет различия между Иудеем и Еллином, потомучто один Господь у всех, богатый для всех, призывающих Его.

¹²Јер нема разлике међу Јеврејином и Грком: јер је Он Бог свих, и богат за све који Га призивају.

¹³Ибо всякий, кто призовет имя Господне, спасется.

¹³Јер који год призове име Господње спашће се.

¹⁴Но как призывать Того , в Кого не уверовали?как веровать в Того , о Ком не слыхали? как слышать без проповедующего?

¹⁴Како ће, дакле, призвати кога не вероваше? А како ће веровати кога не чуше? А како ће чути без проповедника?

¹⁵И как проповедывать, если не будут посланы? как написано: как прекрасны ноги благовествующих мир, благовествующих благое!

¹⁵А како ће проповедати ако не буду послани? Као што стоји написано: Како су красне ноге оних који доносе глас за мир, који доносе глас за добро!

¹⁶Но не все послушались благовествования. Ибо Исаия говорит: Господи! кто поверил слышанному от нас?

¹⁶Али сви не послушаше јеванђеље: јер Исаија говори: Господе! Ко верова нашем проповедању?

¹⁷Итак вера от слышания, а слышание от слова Божия.

¹⁷Тако, дакле, вера бива од проповедања, а проповедање речју Божијом.

¹⁸Но спрашиваю: разве они не слышали? Напротив, по всей земле прошел голос их, и до пределов вселенной слова их.

¹⁸Него, велим: зар не чуше? Још оде по свој земљи глас њихов, и по крајевима васионог света речи њихове.

¹⁹Еще спрашиваю: разве Израиль не знал? Но первый Моисей говорит: Я возбужу в вас ревность не народом, раздражу вас народом несмысленным.

¹⁹Него велим: зар не разуме Израиљ? Први Мојсије говори: Ја ћу раздражити, не својим народом, неразумним народом расрдићу вас.

²⁰А Исаия смело говорит: Меня нашли не искавшие Меня; Я открылся не вопрошавшим о Мне.

²⁰А Исаија говори слободно: Нађоше ме који ме не траже; и јавих се онима који за ме не питају.

²¹Об Израиле же говорит: целый день Я простирал руки Мои к народу непослушному и упорному.

²¹А к Израиљу говори: Сав дан пружах руке своје к народу који не да да му се каже и одговара на супрот.