¹Итак, спрашиваю: неужели Бог отверг народ Свой? Никак. Ибо и я Израильтянин, от семени Авраамова, из колена Вениаминова.

¹Говорим, дакле: еда ли Бог одбаци народ свој? Боже сачувај! Јер сам и ја Израиљац од семена Авраамовог, од колена Венијаминовог.

²Не отверг Бог народа Своего, который Он наперед знал. Или не знаете, что говорит Писание в повествовании об Илии? как он жалуется Богу на Израиля, говоря:

²Не одбаци Бог народ свој, који напред позна. Или не знате шта говори писмо за Илију како се тужи Богу на Израиља говорећи:

³Господи! пророков Твоих убили, жертвенники Твои разрушили; остался я один, и моей души ищут.

³Господе! Пророке Твоје побише и олтаре Твоје раскопаше, а ја остах један и траже душу моју да је изваде.

⁴Что же говорит ему Божеский ответ? Я соблюл Себе семь тысяч человек, которые не преклонили колени перед Ваалом.

⁴А шта му говори Божји одговор? Оставих себи седам хиљада људи који не приклонише колена пред Ваалом.

⁵Так и в нынешнее время, по избранию благодати, сохранился остаток.

⁵Тако, дакле, и у садашње време остатак би по избору благодати.

⁶Но если по благодати, то не по делам; иначе благодать не была бы уже благодатью. А если по делам, то это уже не благодать; иначе дело не есть уже дело.

⁶Ако ли је по благодати, онда није од дела, јер благодат већ не би била благодат; ако ли је од дела није више благодат, јер дело већ не би било дело.

⁷Что же? Израиль, чего искал, того не получил; избранные же получили, а прочие ожесточились,

⁷Шта дакле? Шта искаше Израиљ оно не доби; а избор доби; остали пак заслепише.

⁸как написано: Бог дал им дух усыпления, глаза, которыми не видят, и уши, которыми не слышат, даже до сего дня.

⁸Као што је написано: Даде им Бог духа неосетљивог, очи да не виде, и уши да не чују до самог данашњег дана.

⁹И Давид говорит: да будет трапеза их сетью, тенетами и петлею в возмездие им;

⁹И Давид говори: Да буде трпеза њихова замка и гвожђа, и саблазан и плата њима;

¹⁰да помрачатся глаза их, чтобы не видеть, и хребет их да будет согбен навсегда.

¹⁰Да се њихове очи заслепе да не виде, и леђа њихова једнако да су погнута.

¹¹Итак спрашиваю: неужели они преткнулись, чтобы совсем пасть? Никак. Но от их падения спасение язычникам, чтобы возбудить в них ревность.

¹¹Говорим, дакле: еда ли се спотакоше да падну? Боже сачувај! Него је њихова погрешка спасење незнабошцима, да би се и они раздражили.

¹²Если же падение их – богатство миру, и оскудение их –богатство язычникам, то тем более полнота их.

¹²А кад је погрешка њихова богатство свету и штета њихова богатство незнабошцима, а камоли да се испуне?

¹³Вам говорю, язычникам. Как Апостол язычников, я прославляю служение мое.

¹³Јер вама говорим незнабошцима; јер, будући да сам ја апостол незнабожаца, хоћу да хвалим своју службу;

¹⁴Не возбужу ли ревность в сродниках моих по плоти и не спасу ли некоторых из них?

¹⁴Не бих ли како раздражио свој род, и спасао кога од њих.

¹⁵Ибо если отвержение их – примирение мира, то что будет принятие,как не жизнь из мертвых?

¹⁵Јер кад је одмет њихов примирење свету, шта би било примљење, осим живот из мртвих?

¹⁶Если начаток свят, то и целое; и если корень свят, то и ветви.

¹⁶Ако је квасац свет, то је и тесто; и ако је корен свет, то су и гране.

¹⁷Если же некоторые из ветвей отломились, а ты, дикая маслина, привился на место их и стал общникомкорня и сока маслины,

¹⁷Ако ли се неке од грана одломише, и ти, који си дивља маслина, прицепио си се на њих, и постао си заједничар у корену и у масти од маслине;

¹⁸то не превозносись перед ветвями. Если же превозносишься, то вспомни, что не ты корень держишь, но корень тебя.

¹⁸Не хвали се гранама; ако ли се, пак, хвалиш, не носиш ти корена него корен тебе.

¹⁹Скажешь: „ветви отломились, чтобы мне привиться".

¹⁹А рећи ћеш: Одломише се гране да се ја прицепим.

²⁰Хорошо. Они отломились неверием, а ты держишься верою: не гордись, но бойся.

²⁰Добро! Неверством одломише се, а ти вером стојиш; не поноси се, него се бој.

²¹Ибо если Бог не пощадил природных ветвей, то смотри,пощадит ли и тебя.

²¹Јер кад Бог рођених грана не поштеде, да и тебе како не непоштеди.

²²Итак видишь благость и строгость Божию: строгость котпадшим, а благость к тебе, если пребудешь в благости Божией ; иначе и ты будешь отсечен.

²²Гледај, дакле, доброту и непоштеђење Божије: непоштеђење на онима што отпадоше, а на себи доброту Божију, ако останеш у доброти; ако ли пак не, и ти ћеш бити одсечен.

²³Но и те, если не пребудут в неверии, привьются, потому что Бог силен опять привить их.

²³А и они, ако не остану у неверству, прицепиће се; јер их је Бог кадар опет прицепити.

²⁴Ибо если ты отсечен от дикой по природе маслины и не по природе привился к хорошей маслине, то тем более сии природные привьются к своей маслине.

²⁴Јер кад си ти одсечен од рођене маслине, и прицепио се на нерођену питому маслину; а камо ли ови који ће се прицепити на рођену своју маслину!

²⁵Ибо не хочу оставить вас, братия, в неведении о тайне сей, – чтобы вы не мечтали о себе, – что ожесточение произошло в Израиле отчасти, до времени , пока войдет полное число язычников;

²⁵Јер вам, браћо, нећу затајити тајну ову (да не будете поносити), слепоћа Израиљу паде у део докле не уђе незнабожаца колико треба.

²⁶и так весь Израиль спасется, как написано: придет от Сиона Избавитель, и отвратит нечестие от Иакова.

²⁶И тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: Доћи ће од Сиона Избавитељ и одвратиће безбожност од Јакова.

²⁷И сей завет им от Меня, когда сниму с них грехи их.

²⁷И ово им је мој завет кад отмем њихове грехе.

²⁸В отношении к благовестию, они враги ради вас; а в отношении к избранию, возлюбленные Божии ради отцов.

²⁸По јеванђељу, дакле, непријатељи су вас ради; а по избору љубазни су отаца ради.

²⁹Ибо дары и призвание Божие непреложны.

²⁹Јер се Бог неће раскајати за своје дарове и звање.

³⁰Как и вы некогда были непослушны Богу, а ныне помилованы, по непослушанию их,

³⁰Јер, као и ви што се некад супроћасте Богу а сад бисте помиловани њиховог ради супроћења,

³¹так и они теперь непослушны для помилования вас, чтобы и сами они были помилованы.

³¹Тако и они сад не хтеше да верују вашег ради помиловања да би и они били помиловани.

³²Ибо всех заключил Бог в непослушание, чтобы всехпомиловать.

³²Јер Бог затвори све у неверство, да све помилује.

³³О, бездна богатства и премудрости и ведения Божия! Как непостижимы судьбы Его и неисследимы пути Его!

³³О дубимо богатства и премудрости и разума Божијег! Како су неиспитиви Његови судови и неистраживи Његови путеви!

³⁴Ибо кто познал ум Господень? Или кто был советником Ему?

³⁴Јер ко позна мисао Господњу?

³⁵Или кто дал Ему наперед, чтобы Он должен был воздать?

³⁵Или ко Му би саветник? Или ко Му напред даде шта, да му се врати?

³⁶Ибо все из Него, Им и к Нему. Емуслава во веки, аминь.

³⁶Јер је од Њега и кроз Њега и у Њему све. Њему слава вавек. Амин.