¹У Ноемини был родственник по мужу ее, человек весьма знатный, из племени Елимелехова, имя ему Вооз.

¹А беше један човек, род мужу Нојеминином, човек богат од породице Елимелехове, коме име беше Воз.

²И сказала Руфь Моавитянка Ноемини: пойду я на поле и буду подбирать колосья по следам того, у кого найду благоволение. Она сказала ей: пойди, дочь моя.

²И Рута Моавка рече Нојемини: Да идем у поље да пабирчим класје за оним пред ким нађем милост. А она јој рече: Иди, кћери моја.

³Она пошла, и пришла, и подбирала в поле колосья позади жнецов. И случилось, что та часть поля принадлежала Воозу, который из племени Елимелехова.

³И она отиде, и дошавши стаде пабирчити по њиви за жетеоцима: и догоди се, те дође на њиву која припадаше Возу, који беше од породице Елимелехове.

⁴И вот, Вооз пришел из Вифлеема и сказал жнецам: Господь с вами! Они сказали ему: да благословит тебя Господь!

⁴И гле, дође Воз из Витлејема, а рече жетеоцима: Господ да је с вама! И они му рекоше: Да те благослови Господ!

⁵И сказал Вооз слуге своему, приставленному к жнецам: чья это молодая женщина?

⁵Тада рече Воз слузи свом који беше над жетеоцима: Чија је оно младица?

⁶Слуга, приставленный к жнецам, отвечал и сказал:эта молодая женщина – Моавитянка, пришедшая с Ноеминью с полей Моавитских;

⁶А слуга који беше над жетеоцима одговори му: Моавка је младица која се вратила с Нојемином из земље моавске.

⁷она сказала: „буду я подбирать и собирать между снопами позади жнецов"; и пришла, и находится здесь с самого утра доселе; мало бывает она дома.

⁷И рече: Да пабирчим, да купим класје између снопова за жетеоцима. И дошавши бави се од јутра до сада; само је мало била код куће.

⁸И сказал Вооз Руфи: послушай, дочь моя, не ходиподбирать на другом поле и не переходи отсюда, но будь здесь с моими служанками;

⁸Тада Воз рече Рути: Чујеш, кћери моја; немој ићи на другу њиву да пабирчиш, нити одлази одавде, него се држи мојих девојака.

⁹пусть в глазах твоих будет то поле, где они жнут, и ходи за ними; вот, я приказал слугам моим не трогать тебя; когда захочешь пить, иди к сосудам и пей, откуда черпают слуги мои.

⁹Пази на којој њиви они жању, па иди за њима; јер сам заповедио момцима својим да те нико не дира; а кад ожедниш, иди к судовима и пиј шта моје слуге захватају.

¹⁰Она пала на лице свое и поклонилась до земли и сказала ему: чем снискала я в глазах твоих милость, что ты принимаешь меня, хотя я и чужеземка?

¹⁰Тада она паде ничице и поклони се до земље, и рече му: Како нађох милост пред тобом, да ме погледаш кад сам туђинка?

¹¹Вооз отвечал и сказал ей: мне сказано все, чтосделала ты для свекрови своей по смерти мужа твоего, что ты оставила твоего отца и твою мать и твою родину и пришла к народу, которого ты не знала вчера и третьего дня;

¹¹А Воз одговори и рече јој: Чуо сам ја све што си чинила свекрви својој по смрти мужа свог, и како си оставила оца свог и матер своју и постојбину своју, па си дошла к народу ког ниси знала пре.

¹²да воздаст Господь за это дело твое, и да будет тебе полная награда от Господа Бога Израилева, к Которому ты пришла, чтоб успокоиться под Его крылами!

¹²Господ да ти плати за дело твоје, и да ти плата буде потпуна од Господа Бога Израиљевог, кад си дошла да се под крилима Његовим склониш.

¹³Она сказала: да буду я в милости пред очами твоими, господин мой! Тыутешил меня и говорил по сердцу рабы твоей, между тем как я не стою ни одной из рабыньтвоих.

¹³А она рече: Нађох милост пред тобом, господару, јер си ме утешио и милостиво проговорио слушкињи својој, ако и нисам као једна од твојих слушкиња.

¹⁴И сказал ей Вооз: время обеда; приди сюда и ешь хлеб и обмакивай кусок твой в уксус. И села она возле жнецов. Он подал ей хлеба; она ела, наелась, и еще осталось.

¹⁴А Воз јој рече: Кад буде време јести, дођи овамо и једи хлеба и умочи залогај свој у оцат. И она седе покрај жетелаца, и он јој пружи пржених зрна, и она једе и насити се, и претече јој.

¹⁵И встала, чтобы подбирать. Вооз дал приказ слугам своим, сказав: пусть подбирает она и между снопами, и не обижайте ее;

¹⁵Потом уста да пабирчи. А Воз заповеди момцима својим говорећи: Нека пабирчи и међу сноповима, немојте да је застидите.

¹⁶да и от снопов откидывайте ей и оставляйте, пусть она подбирает, и не браните ее.

¹⁶Него још навлаш испуштајте руковети и остављајте јој нека купи, и не корите је.

¹⁷Так подбирала она на поле до вечера и вымолотила собранное, ивышло около ефы ячменя.

¹⁷И она пабирчи на њиви до вечера, и оврше шта напабирчи, и дође око ефе јечма.

¹⁸Взяв это, она пошла в город, и свекровь ее увидела, что она набрала. И вынула Руфь из пазухи своей и дала ей то, что оставила, наевшись сама.

¹⁸И узевши отиде у град, и виде свекрва њена шта је напабирчила; а она извади и даде јој и оно што је претекло пошто се наситила.

¹⁹И сказала ей свекровь ее: где ты собирала сегодня и где работала? да будет благословен принявший тебя! Руфь ! объявила свекрови своей, у кого онаработала, и сказала: человеку тому, у которого я сегодня работала, имяВооз.

¹⁹И рече јој свекрва: Где си пабирчила данас? И где си радила? Да је благословен који те је погледао! А она каза свекрви својој код кога је радила говорећи: Име је човеку код кога сам данас радила Воз.

²⁰И сказала Ноеминь снохе своей: благословен он от Господа за то, что не лишил милости своей ни живых, ни мертвых! И сказала ей Ноеминь: человек этот близок к нам; он из наших родственников.

²⁰А Нојемина рече снаси својој: Господ да га благослови, кад није укратио милости своје к живима и к мртвима. И рече јој Нојемина: Тај је човек нама род, и један од осветника наших.

²¹Руфь Моавитянка сказала: он даже сказал мне: будьс моими служанками, доколе не докончат они жатвы моей.

²¹А Рута Моавка рече: Још ми је рекао: Држи се моје чељади докле не пожању све моје.

²²И сказала Ноеминь снохе своей Руфи: хорошо, дочь моя, что ты будешь ходить со служанками его, и не будут оскорблять тебя на другом поле.

²²А Нојемина рече Рути снаси својој: Добро је, кћери моја, да идеш с његовим девојкама, да те не би дирали на другој њиви.

²³Так была она со служанками Воозовыми и подбирала колосья , доколе не кончилась жатва ячменя и жатва пшеницы, и жила у свекрови своей.

²³И тако се држаше девојака Возових пабирчећи докле се не сврши жетва јечмена и жетва пшенична; и живљаше код свекрве своје.