1Вооз вышел к воротам и сидел там. И вот, идет мимо родственник, о котором говорил Вооз. И сказал ему Вооз : зайди сюда и сядь здесь. Тот зашел и сел.
1А Воз изиђе на врата градска, и седе онде. И гле, наиђе онај осветник, за ког Воз говораше, и рече му Воз: Ходи овамо, седи овде. И он дође и седе.
2Вооз взял десять человек из старейшин города и сказал: сядьте здесь. И они сели.
2Потом узе Воз десет људи између старешина градских и рече: Поседајте овде. И поседаше.
3И сказал Вооз родственнику: Ноеминь, возвратившаяся с полейМоавитских, продает часть поля, принадлежащую брату нашему Елимелеху;
3Тада рече оном осветнику: Њиву која је била брата нашег Елимелеха продала је Нојемина, која се вратила из земље моавске.
4я решился довести до ушей твоих и сказать: купи присидящих здесь и при старейшинах народа моего; если хочешь выкупить, выкупай; а если нехочешь выкупить, скажи мне, и я буду знать; ибо кроме тебя некому выкупить; а по тебе я. Тот сказал: я выкупаю.
4Зато рекох: Да јавим теби, и кажем ти: Узми њиву пред овима што седе овде и пред старешинама народа мог; ако ћеш откупити, откупи; ако ли нећеш откупити, кажи ми да знам; јер осим тебе нема другог који би откупио, а после тебе идем ја. А он рече: Ја ћу откупити.
5Вооз сказал: когда ты купишь поле у Ноемини, то должен купить и у Руфи Моавитянки, жены умершего, и должен взять ее в замужество, чтобы восстановить имя умершего в уделе его.
5А Воз рече: У који дан узмеш њиву из руке Нојеминине, треба да узмеш и Руту Моавку жену умрлога, да подигнеш име умрлом у наследству његовом.
6И сказал тот родственник: не могу я взять ее себе, чтобы не расстроить своего удела; прими ее ты, ибо я не могу принять.
6Тада рече онај осветник: Не могу откупити, да не распем своје наследство; откупи ти шта би требало да ја откупим, јер ја не могу откупити.
7Прежде такой был обычай у Израиля при выкупе и при мене для подтверждения какого-либо дела: один снимал сапог свой и давал другому, и это было свидетельством у Израиля.
7А беше од старине обичај у Израиљу о откупљивању и промењивању, да би свака ствар била тврда, да један изује обућу своју и да другом, и то беше сведоџба у Израиљу.
8И сказал тот родственник Воозу: купи себе. И снял сапог свой.
8Кад дакле онај осветник рече Возу: Узми ти, изу обућу своју.
9И сказал Вооз старейшинам и всему народу: вы теперь свидетели тому, что я покупаю у Ноемини все Елимелехово и все Хилеоново и Махлоново;
9А Воз рече старешинама и свему народу: Ви сте сведоци данас да сам откупио из руке Нојеминине шта је год било Елимелехово и шта је год било Хелеоново и Малоново;
10также и Руфь Моавитянку, жену Махлонову, беру себе в жену, чтоб оставить имя умершего в уделе его, и чтобы не исчезло имя умершего между братьями его и у ворот местопребывания его: вы сегодня свидетели тому.
10И да сам узео за жену Руту Моавку жену Малонову да подигнем име умрлом у наследству његовом, да не би погинуло име умрлом међу браћом његовом и у месту његовом; ви сте сведоци данас.
11И сказал весь народ, который при воротах, и старейшины: мы свидетели; да соделает Господь жену, входящую в дом твой, как Рахиль и как Лию, которые обеустроили дом Израилев; приобретай богатство в Ефрафе, и да славится имя твое в Вифлееме;
11И сав народ који беше на вратима градским и старешине рекоше: Сведоци смо; да да Господ да жена која долази у дом твој буде као Рахиља и Лија, које обе сазидаше дом Израиљев; богати се у Ефрати, и прослави име своје у Витлејему!
12и да будет дом твой, как дом Фареса, которого родила Фамарь Иуде, от того семени, которое даст тебе Господь от этой молодой женщины.
12И од семена које ти Господ да од те жене, да постане дом твој као дом Фареса ког роди Тамара Јуди.
13И взял Вооз Руфь, и она сделалась его женою. И вошел он к ней, и Господь дал ей беременность, и она родила сына.
13И тако узе Воз Руту и би му жена, и он леже с њом, и Господ јој даде те затрудне, и роди сина.
14И говорили женщины Ноемини: благословен Господь, что Он не оставил тебя ныне без наследника! И да будет славно имя его в Израиле!
14И рекоше жене Нојемини: Да је благословен Господ који те није оставио данас без осветника, да се име Његово слави у Израиљу!
15Он будет тебе отрадою и питателем в старости твоей, ибо его родила сноха твоя, которая любит тебя, которая для тебя лучше семи сыновей.
15Он ће ти утешити душу и биће потпора старости твојој, јер га роди снаха твоја која те љуби и која ти је боља него седам синова.
16И взяла Ноеминь дитя сие, и носила его в объятиях своих, и была ему нянькою.
16И узе Нојемина дете, и метну га на крило своје, и беше му дадиља.
17Соседки нарекли ему имя и говорили: „у Ноемини родился сын", и нарекли ему имя: Овид. Он отец Иессея, отца Давидова.
17И суседе наденуше му име говорећи: Роди се син Нојемини, и прозваше га Овид. Он би отац Јесеја, оца Давидовог.
18И вот род Фаресов: Фарес родил Есрома;
18А ово је племе Фаресово: Фарес роди Есрома;
19Есром родил Арама; Арам родил Аминадава;
19А Есром роди Арама; а Арам роди Аминадава;
20Аминадав родил Наассона; Наассон родил Салмона;
20А Аминадав роди Насона; а Насон роди Салмона;
21Салмон родил Вооза; Вооз родил Овида;
21А Салмон роди Воза; а Воз роди Овида;
22Овид родил Иессея; Иессей родил Давида.
22А Овид роди Јесеја; а Јесеј роди Давида.