¹И опять поднял я глаза мои и увидел: вот летитсвиток.

¹Потом опет подигох очи своје и видех; а то књига лећаше.

²И сказал он мне: что видишь ты? Я отвечал: вижу летящий свиток; длина его двадцать локтей, а ширина его десять локтей.

²И он ми рече: Шта видиш? А ја рекох: Видим књигу где лети, дужина јој двадесет лаката, а ширина десет лаката.

³Он сказал мне: это проклятие, исходящее на лице всей земли; ибо всякий,кто крадет, будет истреблен, как написано на одной стороне, и всякий, клянущийся ложно, истреблен будет, как написано на другой стороне.

³Тада ми рече: То је проклетство које изађе на сву земљу, јер сваки који краде истребиће се по њој с једне стране, и који се год куне криво истребиће се по њој с друге стране.

⁴Я навел его, говорит Господь Саваоф, и оно войдет в дом татя и в дом клянущегося Моим именем ложно, и пребудет в доме его, и истребит его, и дерева его, и камни его.

⁴Ја ћу је пустити, говори Господ над војскама, те ће доћи на кућу лупежу и на кућу ономе који се куне мојим именом криво, и стајаће му усред куће и сатрће је, и дрвље јој и камење.

⁵И вышел Ангел, говоривший со мною, и сказал мне: подними еще глаза твои и посмотри, что это выходит?

⁵Потом изиђе анђео који говораше са мном, и рече ми: Подигни очи своје и види шта је ово што излази.

⁶Когда же я сказал: что это? Он отвечал: это выходит ефа, и сказал: это образ их по всей земле.

⁶А ја рекох: Шта је? А он рече: То је ефа што излази. И рече: То им је безбожност по свој земљи.

⁷И вот, кусок свинца поднялся, и там сидела одна женщина посреди ефы.

⁷И гле, подизаше се таланат олова, и једна жена сеђаше усред ефе.

⁸И сказал он: эта женщина – само нечестие, и бросил ее в средину ефы, а на отверстие ее бросил свинцовый кусок.

⁸И он рече: То је безбожност. И врже је усред ефе, и врже онај комад олова одозго на ждрело јој.

⁹И поднял я глаза мои и увидел: вот, появились две женщины, и ветер был в крыльях их, и крылья у них как крылья аиста; и подняли ониефу и понесли ее между землею и небом.

⁹И подигох очи своје и видех, а то две жене излажаху, и ветар им беше под крилима, а крила им беху као у роде, и дигоше ефу међу земљу и небо.

¹⁰И сказал я Ангелу, говорившему со мною: куда несут они эту ефу?

¹⁰И рекох анђелу који говораше са мном: Куда оне носе ефу?

¹¹Тогда сказал он мне: чтобы устроить для нее дом в земле Сеннаар, и когда будет все приготовлено, то она поставится там на своей основе.

¹¹А он ми рече: Да јој начине кућу у земљи Сенару; и онде ће се наместити и поставити на своје подножје.