¹Tedaj odgovori Zofar Naamatec in reče:

¹А Софар Намаћанин одговори и рече:

²Mnogobesedje ali naj ostane brez odgovora, in jezičnik bo li opravičen?

²Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?

³Govoričenje tvoje naj sapo zapre ljudem, da bi se posmehoval, ne da te kdo osramoti,

³Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?

⁴in da bi dejal: „Čist je moj nauk in čist sem pred Tvojim obličjem“?!

⁴Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.

⁵O da bi pa Bog govoril in usta svoja odprl zoper tebe!

⁵Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,

⁶Da ti naznani skrivnosti prave modrosti, da je mnogotera v znanju; potem bi spoznal, da Bog tebi v prid mnogo pozablja iz krivde tvoje.

⁶И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.

⁷Moreš li globokost Božjo z umom doseči, ali popolnosti Vsegamogočnega do dna priti?

⁷Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?

⁸Višave so to nebeške – kaj hočeš početi? globočja je nego šeol – kaj moreš vedeti?

⁸То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати?

⁹daljša nego zemlja je mera njena in širša nego morje.

⁹Дуже од земље, шире од мора.

¹⁰Če gre On poleg koga in ga dene v zapor in skliče sodni zbor, kdo mu zabrani?

¹⁰Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?

¹¹Kajti On pozna ničemurne ljudi in vidi krivico, ne da bi mu bilo treba paziti.

¹¹Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?

¹²A puhloglavec dobi šele razum, kadar se divjega osla žrebe prerodi v človeka.

¹²Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.

¹³Ako obrneš v pravo smer srce svoje in boš k Njemu razprostiral roke –

¹³Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,

¹⁴če je krivica na roki tvoji, odpravi jo in nepravičnosti ne daj prebivati v šatorih svojih –

¹⁴Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,

¹⁵res, tedaj boš smel vzdigniti obličje brez madeža in bodeš nepremakljiv in se ne boš bal.

¹⁵Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;

¹⁶Kajti tedaj pozabiš nadlogo, spominjal se je boš kot vodá, ki so potekle mimo;

¹⁶Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;

¹⁷in življenje ti zasije jasneje nego poldnevna svetloba, in zmrači li se kdaj, mine mrak kakor ob jutru.

¹⁷Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;

¹⁸In boš upal, ker je nada zate, in ogledoval boš svoje, spaval brez skrbi.

¹⁸Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.

¹⁹Počival boš in nihče te ne bo plašil, mnogi bodo pa prosili blagovoljnosti tvoje.Brezbožnikom pa bodo oči od koprnenja hirale, in pribežališče jim izgine in njih upanje bo, da izdahnejo dušo.

¹⁹Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.

²⁰Brezbožnikom pa bodo oči od koprnenja hirale, in pribežališče jim izgine in njih upanje bo, da izdahnejo dušo.

²⁰Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.