1In Job odgovori in reče:
1А Јов одговори и рече:
2Enakih reči sem že slišal veliko; sitni ste vi tolažniki vsi!
2Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.
3Je li že konec vetrovitim besedam? ali kaj te draži, da odgovarjaš?
3Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?
4Lahko bi tudi jaz govoril kakor vi! Ako bi duša vaša bila na mojem mestu, lahko bi spletal besede zoper vas in zmajeval z glavo nad vami;
4И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,
5rad bi vas krepčal z usti svojimi in usten mojih tolažba naj bi vam lajšala bol.
5Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.
6Ako govorim, se ne ustavi bolečina moja, ako pa molčim, koliko pojemlje?
6Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?
7Res me je že Bog trudnega storil; – opustošil si vso družino mojo.
7А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.
8Trdo si me zgrabil, za pričo zoper mene; in postavila se je proti meni moja shiranost, pričujoč zoper mene.
8Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.
9Raztrgal me je v jezi svoji in preganjal, škripal je z zobmi nad menoj; kot nasprotnik moj me ostro gleda z očmi svojimi.
9Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.
10Razdrli so usta svoja zoper mene, zasramujoč so me bili v lice, v trumo se zbirajo zoper mene.
10Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.
11Bog mogočni me je izročil malopridnežem, pahnil me je v roke brezbožnežem.
11Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.
12Užival sem mir, pa me je strl, zgrabil me je za tilnik in me raztrupal, postavil me je za cilj svojim pšicam.
12Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.
13Obkolili so me strelci njegovi, razklal mi je obisti nemilo, na tla je cedil žolč mojo.
13Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.
14Vsekava mi rano za rano, zaganja se vame kakor vojni junak.
14Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.
15Raševino sem sešil vrh kože svoje, onečedil sem v prahu rog svoj.
15Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.
16Moj obraz gori od jokanja in na trepalnicah mi je senca smrti –
16Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;
17dasi ni nasilstva na rokah mojih in je čista molitev moja.
17Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.
18O zemlja, ne zakrij moje krvi, in vpitju mojemu ne bodi počivališča!
18Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.
19Ali že sedaj, glej, v nebesih je priča moja in ta, ki zame pričuje, je na višavah.
19И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.
20Moji prijatelji so mi zasmehovalci: moje oko se solzi k Bogu,
20Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.
21da izvrši pravico za moža proti Bogu in razsodi med sinom človeškim in prijateljem njegovim!Kajti ko mine malo let, odidem po poti, po kateri se ne vrnem več.
21О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!
22Kajti ko mine malo let, odidem po poti, po kateri se ne vrnem več.
22Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.