1Nato odgovori Job in reče:
1А Јов одговори и рече:
2Pazljivo poslušajte govorjenje moje, in to bodi namesto vaših tolažb.
2Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.
3Potrpite, in tudi jaz bom govoril, in ko dogovorim, se posmehujte.
3Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.
4Mar tožba moja velja ljudem? ali kako naj ne bi bil žalosten duh moj?
4Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?
5Obrnite se k meni in strmite in položite roko na usta svoja!
5Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.
6Res, kadar se tega spomnim, se prestrašim in trepet prešine meso moje.
6Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.
7Zakaj žive brezbožniki, dočakajo starosti, množe si tudi bogastvo?
7Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?
8Njih seme stoji trdno ž njimi vred vpričo njih in njih zarod pred njih očmi.
8Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.
9Njih hiše so v miru, brez straha, in Božje šibe ni nad njimi.
9Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.
10Njih junci skačejo in ne neplodno, njih krave se lahko otele in ne izvržejo.
10Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.
11Deco odpošiljajo kakor ovac krdelo in njih otroci plešejo veselo.
11Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.
12Pevajo glasno z bobnicami in citrami in se vesele ob glasu piščali.
12Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.
13V sreči prežive svoje dni, in v trenutku se pogreznejo v kraj mrtvih.
13Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб.
14In vendar govore Bogu mogočnemu: Pojdi od nas, ker spoznanja tvojih potov ne želimo!
14А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.
15Kaj je Vsemogočni, da bi mu služili, ali kaj nam hasni, če se mu z molitvijo bližamo?
15Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?
16Glej, njih sreča vendar ni v njih rokah. Svetovanje brezbožnih bodi daleč od mene!
16Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.
17Kolikokrat se dogodi, da ugasne svetilo brezbožnikov in pridrevi nadnje njih poguba? da jim Bog podeli žalosti v srdu svojem?
17Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?
18da so kakor rezanica pred vetrom in kakor pleve, ki jih razpiše vihar?
18Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?
19Bog hrani, pravite, krivdo brezbožnikovo za otroke njegove. Njemu naj jo povrne, da jo on čuti!
19Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?
20S svojimi očmi naj gleda svojo pogubo in pije naj od togote Vsegamogočnega!
20Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?
21Kajti kaj bo maral za hišo svojo za seboj, ko se prestreže število mesecev njegovih? –
21Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?
22More li kdo Boga mogočnega učiti spoznanja, ko vendar on sodi tiste, ki so na višavah?
22Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?
23Tale umrje v obili moči svoji, ko je popolnoma brez skrbi in v miru;
23Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.
24posode njegove so polne mleka in kosti njegove z mozgom pitane.
24Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.
25Oni umrje v bridkosti duše, in nikdar ni okusil dobrega.
25А други умире ојађене душе, који није уживао добра.
26Skupaj ležita v prahu, črvad ju oba pokriva.
26Обојица леже у праху, и црви их покривају.
27Glejte, jaz poznam misli vaše in naklepe, s katerimi me nadlegujete.
27Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.
28Kajti pravite: Kje je hiša mogočneža in kje šator, ki so v njem prebivali brezbožni?
28Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?
29Niste li vprašali popotnikov? in njih znamenita poročila boste pač pripoznali:
29Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,
30da Bog hrani hudobneža do dne pogube, da ga odpravi v dan jeze.
30Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.
31Kdo mu sme očitati v obraz pot njegovo? in kdo mu povrne, kar je storil?
31Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?
32Prav njega spremijo s častjo do groba, in nad gomilo ga še čuvajo.
32Али се износи у гробље и остаје у гомили.
33Lahke mu so grude v dolini; in za njim pojdejo vsi ljudje, kakor jih je šlo brezštevilno pred njim.Kako me torej zaman tolažite? Od vaših odgovorov ostane le nezvestoba.
33Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.
34Kako me torej zaman tolažite? Od vaših odgovorov ostane le nezvestoba.
34Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?