1In Job je nadaljeval govor svoj in rekel:
1Још настави Јов беседу своју и рече:
2O da bi bil še kakor v nekdanjih mesecih, kakor v dneh, ko me je Bog varoval,
2О да бих био као пређашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше,
3ko mi je svetilnica njegova sijala nad glavo in ko sem pri njegovi luči hodil po temi;
3Кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах по мраку,
4kakor sem bil v dneh zrelosti svoje, ko je bilo prijateljstvo Božje nad šatorom mojim,
4Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом,
5ko je bil še Vsemogočni z menoj, otroci moji okoli mene;
5Кад још беше Свемогући са мном, и деца моја око мене,
6ko sem si umival noge v smetani in je skala poleg mene izlivala potoke olja!
6Кад се траг мој обливаше маслом, и стена ми точаше уље потоцима,
7Ko sem šel skozi vrata v mesto, stol svoj si postavil na ulici,
7Кад излажах на врата кроз град, и на улици намештах себи столицу:
8mladeniči so me videli in se skrili, in starci so se vzdignili in stali,
8Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,
9knezi so zadrževali besede, položivši roko na usta svoja,
9Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,
10plemenitnikov glas je onemel in jezik se jim je k nebesu prilepil.
10Управитељи устезаху глас свој и језик им пријањаше за грло.
11Ker ko je uho slišalo o meni, je blagrovalo mene, in ko me je oko videlo, je pričalo zame.
11Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим; и које ме око виђаше, сведочаше ми
12Zakaj otel sem ubožca, ki je vpil za pomoč, in siroto, ki ji ni bilo pomočnika.
12Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никог да му помогне;
13Blagoslov tistega, ki bi bil skoro poginil, je prišel nadme, in srce vdove sem spravil v radostno petje.
13Благослов оног који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распевах;
14Oblačil sem pravičnost – bila mi je v obleko, in gorečnost za pravico mi je bila kakor plašč in venec.
14У правду се облачих и она ми беше одело, као плашт и као венац беше ми суд мој.
15Slepcu sem bil oko in noga hromcu.
15Око бејах слепом и нога хромом.
16Oče sem bil potrebnim in pravdo tistega, ki ga nisem poznal, sem preiskoval.
16Отац бејах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.
17Strl sem nepravičniku kočnike in zobom njegovim sem iztrgal plen.
17И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.
18Zato sem dejal: V gnezdu svojem bom umrl in pomnožim kakor pesek dni svoje.
18Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети, и биће ми дана као песка.
19Korenina moja se bo raztezala kraj vode in rosa bo nočevala na mojem vejevju;
19Корен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.
20slava moja ostane vedno nova pri meni in lok moj se bo pomlajeval v roki moji.
20Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.
21Mene so poslušali in čakali in molče na uho vlekli moj svet.
21Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет.
22Po mojih besedah ni nihče govoril, in govorjenje moje je nanje kapljalo.
22После мојих речи нико не проговараше, тако их натапаше беседа моја.
23Čakali so me kakor dežja in odpirali usta svoja kakor zemlja, hrepeneč po poznem dežju.
23Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.
24Nasmehljaval sem se jim, kadar so obupavali, in svetlobe obličja mojega niso mogli omračiti.Rad sem krenil na pot k njim in sedel kot glava, in stoloval sem pri njih kakor kralj med vojsko, kot tisti, ki tolaži žalujoče.
24Кад бих се насмејао на њих, не вероваху, и сјајност лица мог не разгоњаху.
25Rad sem krenil na pot k njim in sedel kot glava, in stoloval sem pri njih kakor kralj med vojsko, kot tisti, ki tolaži žalujoče.
25Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне.