¹Sedaj pa se mi smejejo mlajši od mene, ki njih očetov nisem maral pridružiti psom črede svoje.

¹А сада смеју ми се млађи од мене, којима отаца не бих хтео метнути са псима стада свог.

²Kaj bi mi bila tudi koristila krepkost njih rok? saj jim je izginila mladostna čvrstost.

²А на шта би ми и била сила руку њихових? У њима беше пропала старост.

³Shujšani od stradanja in lakote, glojejo suho zemljo, ki je od nekdaj pusta in prazna.

³Од сиромаштва и глади самоћаваху бежећи од сува, мрачна, пуста и опустошена места;

⁴Trgajo lobodo ob grmeh, in korenina bodičevja je njih hrana.

⁴Који браху лободу по честама, и смреково корење беше им храна.

⁵Izganjajo jih ljudje izmed sebe, vpijejo za njimi kakor za tatovi.

⁵Између људи беху изгоњени и викаше се за њима као за лупежом.

⁶Po strašnih prepadih morajo bivati, po jamah in skalnih votlinah.

⁶Живљаху по страшним увалама, по јамама у земљи и у камену.

⁷Izza grmovja vreščijo, med koprivami se zbirajo –

⁷По грмовима рикаху, под трњем се скупљаху.

⁸otroci bedakov, da, otroci brezčastnežev, z bičem izgnani iz dežele!

⁸Беху људи никакви и без имена, мање вредни него земља.

⁹In tem sem sedaj v zabavljivo pesem, postal sem jim v prislovico!

⁹И њима сам сада песма, и постах им прича.

¹⁰Gnusim se jim, stopajo daleč od mene in ne prizanašajo licu mojemu s pljuvanjem.

¹⁰Гаде се на ме, иду далеко од мене и не устежу се пљувати ми у лице.

¹¹Kajti Bog mi je razrešil vrv življenja in me ponižal, zato so si popustili uzdo pred menoj.

¹¹Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао те збацише узду преда мном.

¹²Na desnici se mi postavlja tista zalega, noge mi odpahujejo stran, zoper mene napravljajo poti svoje, meni v pogubo.

¹²С десне стране устајаху момци, поткидаху ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте.

¹³Razdirajo stezo mojo, pospešujejo mi pogubo, oni, ki sami so brez pomočnika.

¹³Раскопаше моју стазу, умножише ми муке, не треба нико да им помаже.

¹⁴Kakor skozi širok predor se rinejo sem, lomasteč se vale nadme.

¹⁴Као широким проломом навиру, и наваљују преко развалина.

¹⁵Strahote so se obrnile proti meni. Čast moja se je razprhnila kakor v viharju, in sreča moja je minila kakor leteč oblak.

¹⁵Страхоте навалише на ме, и као ветар терају душу моју, и као облак прође срећа моја.

¹⁶In sedaj se razliva v meni duša moja; dohiteli so me bede polni dnevi.

¹⁶И сада се душа моја разлива у мени, стигоше ме дани мучни.

¹⁷Noč mi vrta po kosteh, da se mi drobé, in glodajoče bolečine mi ne mirujejo.

¹⁷Ноћу пробада ми кости у мени, и жиле моје не одмарају се.

¹⁸Vsled velike sile bolezni se mi grdo prilega obleka, oklepa me kakor telovnika mojega ovratnik.

¹⁸Од тешке силе променило се одело моје, и као огрлица у кошуље моје стеже ме.

¹⁹Pahnil me je v blato, da sem enak prahu in pepelu.

¹⁹Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео.

²⁰Vpijem k tebi, a mi ne odgovarjaš, stojim proseč, pa me le strmo gledaš.

²⁰Вичем к Теби, а Ти ме не слушаш; стојим пред Тобом, а Ти не гледаш на ме.

²¹Izpreobrnil si se v grozovitnega meni, z močjo roke svoje me preganjaš.

²¹Претворио си ми се у љута непријатеља; силом руке своје супротиш ми се.

²²Vzdiguješ me gori na veter, da bi odletel in se razrušil v šumu viharja.

²²Подижеш ме у ветар, посађујеш ме на њ, и растапаш у мени све добро.

²³Kajti vem, da me odpelješ v smrt in v hišo, ki je določena vsem živečim.

²³Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свима живима.

²⁴Toda ne iztegne li kdo roke svoje, ko pada? in če kdo gine, ne vpijejo li za pomoč?

²⁴Али неће пружити руке своје у гроб; кад их стане потирати, они неће викати.

²⁵Ali nisem jokal nad njim, ki ga je zadela nesreča? ni li mi bilo v duši žal siromaka?

²⁵Нисам ли плакао ради оног који беше у злу? Није ли душа моја жалосна бивала ради убогог?

²⁶Kajti čakal sem dobrega, a prišlo je hudo, nadejal sem se svetlobe, a prišla je tema.

²⁶Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах светлости, дође мрак.

²⁷Osrčje moje v bridkosti kipi in ne miruje, zadeli so me mučni dnevi.

²⁷Утроба је моја узаврела, и не може да се умири, задесише ме дани мучни.

²⁸Žalujoč hodim semtertja, brez solnca, stojim v zboru in vpijem za pomoč.

²⁸Ходим црн, не од сунца, устајем и вичем у збору.

²⁹Brat sem postal šakalom, nojem pa tovariš.

²⁹Брат постах змајевима и друг совама.

³⁰Koža mi je očrnela in se lupi raz mene, kosti moje goré od vročine.In tako se je premenila harfa moja v žalostinko in piščal moja v jokanja glas.

³⁰Поцрнела је кожа на мени и кости моје посахнуше од жеге.

³¹In tako se je premenila harfa moja v žalostinko in piščal moja v jokanja glas.

³¹Гусле се моје претворише у запевку, и свирала моја у плач.