1In oni trije možje so nehali odgovarjati Jobu, ker je bil pravičen v svojih očeh.
1Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.
2Tedaj se vname jeza Elihuju, sinu Barakela, Buzovcu, iz rodovine Ramove; zoper Joba se mu vname jeza, ker je sebe bolj opravičeval nego Boga.
2А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;
3Tudi zoper tri prijatelje njegove se je razsrdil, zato ker niso našli odgovora in so vendar obsojali Joba.
3И на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.
4Elihu pa je čakal Joba z besedami, ker oni so bili starejši nego on.
4Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега.
5In ko je videl Elihu, da ni bilo odgovora v ustih tistih treh mož, tedaj se mu razvname jeza.
5Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов.
6In izpregovori Elihu, sin Barakelov, Buzovec, in reče: Mlad sem po letih, vi pa ste starci, zato me je bilo sram in sem se bal vam povedati svoje misli.
6И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим.
7Dejal sem: Naj leta govore in visoka starost naj oznani modrost.
7Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.
8Toda duh v smrtnikih je in dih Vsemogočnega, ki jih dela razumne.
8Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их.
9Priletni niso vselej modri in starci ne umejo vsekdar, kar je prav.
9Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.
10Zato pravim: Poslušaj mene, tudi jaz hočem povedati misli svoje.
10Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.
11Glejte, čakal sem besed od vas, poslušal sem vašo razsodnost, dokler bi bili iznašli, kar je odgovoriti,
11Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу.
12in skrbno sem pazil na vas; a glejte, ni ga med vami, ki je prepričal Joba in odgovoril besedam njegovim.
12Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи.
13Nikar torej ne pravite: Našli smo modrost; Bog mogočni ga premore, ne človek!
13Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек.
14Kajti proti meni ni nameril besed; in z vašimi govori mu ne bom odgovarjal.
14Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима.
15Osupnili so, ne odgovarjajo več, pošle so jim besede.
15Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи.
16In jaz naj čakam, ker oni ne govore, ker tu stoje in ne odgovarjajo več?
16Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.
17Odgovoril bom tudi jaz svoj del, tudi jaz povem mnenje svoje.
17Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.
18Kajti poln sem besed, pritiska me duh moj v meni.
18Јер сам пун речи, тесно је духу у мени.
19Glej, život mi je kakor vino, ki nima duška, kakor novi sodi hoče počiti.
19Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех.
20Moram govoriti, da se oddahnem, odprem torej ustne svoje in odgovorim!
20Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.
21Da bi le z nikomer pristranski ne potegnil! In nobenemu človeku se nočem prilizovati.Saj tudi ne poznam prilizovanja: sicer bi me v kratkem vzel Stvarnik moj.
21Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања.
22Saj tudi ne poznam prilizovanja: sicer bi me v kratkem vzel Stvarnik moj.
22Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.