1In Job odgovori in reče:
1А Јов одговори и рече:
2O da bi se stehtala nevolja moja in da bi na tehtnico položili nesrečo mojo vso!
2О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
3Kajti sedaj je težja nego morski pesek. Zato so bile nepremišljene besede moje.
3Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
4Zakaj pšice Vsemogočnega tiče v meni, katerih strup mora piti duh moj, Božje strahote so postavljene v boj zoper mene.
4Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
5Ali divji osel riga, kadar ima dosti trave, ali muka vol pri svoji krmi?
5Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
6Ali se more jesti neslastno in neslano? ali je okus v jajčjem beljaku?
6Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
7Česar se ni hotelo moji duši dotekniti, to mi je kakor gnusna jed sedaj.
7Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
8O da bi se zgodila prošnja moja, in da bi mi dal Bog, česar želim:
8О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
9da me Bog izvoli streti, da oprosti roko svojo in me odreže!
9И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
10Tako bi mi še ostala tolažba, in radoval bi se v bolečini, ki mi ne prizanaša, da nisem zatajil besede Svetega.
10Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
11Kaj je moja moč, da naj stanovitno čakam, in kaj konec moj, da naj ostanem potrpežljiv?
11Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
12Trdna li kot kamen je moja moč in meso moje je li iz brona?
12Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
13Ni li pač tako, da nimam pomoči v sebi nobene, in vsaka pospešitev rešenja je daleč od mene?
13Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
14Prijatelj mora kazati usmiljenje obupujočemu, sicer se odreče strahu Vsegamogočnega.
14Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
15Bratje moji so varali kakor hudournik, kakor struga hudournikov, ki se gubé,
15Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
16ki se kalé od ledu, v katere se zateka sneg.
16Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
17Ob času, ko solnce vanje pripeka, presihajo, in ko je vroče, izginejo s svojega kraja.
17Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
18Vijejo se semtertja poti njih toka, gredo v puščavo in se razgube.
18Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
19Gledale so tja karavane iz Teme, potne družbe iz Sabe so upale vanje:
19Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
20osramočene so bile, ker so se zanašale nanje, prišle so do tja, in rdečica jih je oblila.
20Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
21Res, tako ste mi postali v nič; strahoto ste zazrli in se preplašili.
21Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
22Ali sem morda rekel: Dajte mi, ali: Žrtvujte zame darilo od svojega blaga,
22Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
23ali: Oprostite me iz pesti zatiralčeve, ali: Odkupite me iz roke silovitnikove?
23Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
24Poučite me, in molčal bom, in v čem sem se motil, razodenite mi!
24Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
25Kako krepke so poštene besede! A kaj dokazuje karanje vaše?
25Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
26Mislite li grajati besede moje? Saj v veter gredo govori obupujočega!
26Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
27Še za siroto bi vi vrgli kocko in prodali prijatelja svojega!
27И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
28In sedaj se blagovolite ozreti vmé, kajti v lice vam vendar ne bom lagal.
28Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
29Povrnite se, ne zgodi naj se krivica, da, povrnite se, pravda moja je pravična!Je li nepravičnost na jeziku mojem? ali ne more okus moj razpoznati, kaj je pogubljivo?
29Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
30Je li nepravičnost na jeziku mojem? ali ne more okus moj razpoznati, kaj je pogubljivo?
30Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?