1Pregovori Salomonovi. Sin moder razveseljuje očeta, sin bedak pa je žalost materi svoji.
1Мудар је син радост оцу свом, а луд је син жалост матери својој.
2Krivičnosti zakladi nič ne koristijo, a pravičnost rešuje smrti.
2Не помаже неправедно благо, него правда избавља од смрти.
3GOSPOD ne pusti stradati duše pravičnega, poželenje brezbožnih pa zavrača.
3Не да Господ да гладује душа праведникова, а имање безбожничко размеће.
4Kdor dela z leno roko, obuboža, pridnih roka pa bogatí.
4Немарна рука осиромашава, а вредна рука обогаћава.
5Kdor po leti znaša, je sin previden; kdor pa trdno spava ob žetvi, je sin, ki pripravlja sramoto.
5Ко збира у лето, син је разуман; ко спава о жетви, син је срамотан.
6Blagoslovi bivajo na glavi pravičnika, usta brezbožnih pa skrivajo silovitost.
6Благослови су над главом праведнику, а уста безбожничка покрива насиље.
7Spomin na pravičnega ostane blagoslovljen, ime brezbožnih pa strohni.
7Спомен праведников остаје благословен, а име безбожничко труне.
8Kdor je modrega srca, sprejema zapovedi, neumen blebetač pa pade.
8Ко је мудра срца, прима заповести; а ко је лудих усана, пашће.
9Kdor hodi brezmadežno, hodi varno; kdor pa pači pota svoja, bode v svarilo,
9Ко ходи безазлено, ходи поуздано; а ко је опак на путевима својим, познаће се.
10kdor mežika z očesom, napravlja žalitev, in neumen blebetač pade.
10Ко намигује оком, даје муку; и ко је лудих усана, пашће.
11Vrelec življenja so pravičnega usta, usta brezbožnih pa skrivajo silovitost.
11Уста су праведникова извор животу, а уста безбожничка покрива насиље.
12Sovraštvo zbuja prepire, a ljubezen prikriva vse pregreške.
12Мрзост замеће свађе, а љубав прикрива све преступе.
13Na ustnah razumnega je modrost, za hrbet brezumnega pa raste palica!
13На уснама разумног налази се мудрост, а за леђа је безумног батина.
14Modri hranijo znanje, neumneža ustom pa je blizu nesreča.
14Мудри склањају знање, а уста лудога близу су погибли.
15Blago bogatinovo je trden grad njegov; v nesrečo je siromakom njih uboštvo.
15Богатство је богатима тврд град, сиромаштво је сиромасима погибао.
16Kar z delom svojim spravi pravični, spravi za življenje, pridelek krivičnega pa je za greh.
16Рад је праведников на живот, добитак безбожников на грех.
17Na potu do življenja je, kdor pazi na pouk, kdor pa zapušča svarjenje, zabrede v zmoto.
17Ко прима наставу, на путу је к животу; а ко одбацује кар, лута.
18Kdor skriva sovraštvo, ima ustne lažnive, in kdor raznaša obrekovanje, je bedak.
18Ко покрива мржњу, лажљивих је усана; и ко износи срамоту безуман је.
19Kjer je veliko besed, ni brez greha, kdor pa brzda ustne svoje, je razumen.
19У многим речима не бива без греха; али ко задржава усне своје, разуман је.
20Pravičnega jezik je kakor srebro izbrano, srce brezbožnih pa je malo prida.
20Језик је праведников сребро одабрано; срце безбожничко не вреди ништа.
21Ustnice pravičnega sitijo mnoge, neumni pa mrjo, ker jim nedostaje uma.
21Усне праведникове пасу многе, а безумни умиру с безумља.
22Blagoslov GOSPODOV bogatí, trud pa ničesar ne pridene.
22Благослов Господњи обогаћава а без муке.
23Igrača bedaku je storiti sramotnost, razumnemu možu pa kaj pametnega.
23Безумнику је шала чинити зло, а разуман човек држи се мудрости.
24Česar se boji brezbožnik, se mu zgodi, česar pa želé pravični, dá jim Bog.
24Чега се боји безбожник, оно ће га снаћи; а шта праведници желе Бог ће им дати.
25Kadar pridere nevihta, ne obstane brezbožnik, pravičnik pa ima podstavo večno.
25Као што пролази олуја, тако безбожника нестаје; а праведник је на вечитом темељу.
26Kakor ocet zobém in kakor dim očém, tako je lenuh njim, ki ga pošiljajo na delo.
26Какав је оцат зубима и дим очима, такав је лењивац онима који га шаљу.
27Strah GOSPODOV pridaje dni, brezbožnih leta pa se krajšajo.
27Страх Господњи додаје дане, а безбожницима се године прекраћују.
28Čakanje pravičnih bode veselje, krivičnih pričakovanje pa izgine.
28Чекање праведних радост је, а надање безбожних пропада.
29Trdnjava popolnemu je pot GOSPODOV, poguba pa njim, ki delajo krivico.
29Пут је Господњи крепост безазленом, а страх онима који чине безакоње.
30Pravični nikdar ne omahne, krivičniki pa ne bodo prebivali v deželi.
30Праведник се неће никада поколебати, а безбожници неће наставати на земљи.
31Usta pravičnega dajo obilo modrosti iz sebe, jezik spačenosti pa bo iztrebljen.Ustne pravičnega poznajo, kaj je prijetno, a usta brezbožnikov polna so spačenosti.
31Уста праведникова износе мудрост, а језик опаки истребиће се.
32Ustne pravičnega poznajo, kaj je prijetno, a usta brezbožnikov polna so spačenosti.
32Усне праведникове знају шта је мило, а безбожничка су уста опачина.