¹Modrost je sezidala hišo svojo, izsekala je sedem stebrov svojih;

¹Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова;

²zaklala je živali svoje, zmešala vino svoje, tudi mizo svojo je pripravila;

²Покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој.

³poslala je dekle svoje vabit po najvišjih krajih v mestu:

³Посла девојке своје, те зове сврх висина градских:

⁴„Kdorkoli je preprost, naj se obrne sem!“ In kdor je brezumen, njemu reče:

⁴Ко је луд, нека се уврати овамо. И безумнима вели:

⁵„Pridite, jejte kruh moj in pijte vino, ki sem ga zmešala!

⁵Ходите, једите хлеба мог, и пијте вино које сам растворила.

⁶Zapustite abotnost in živíte in ravno stopajte po poti razumnosti!“

⁶Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума.

⁷Kdor poučuje zasmehovalca, nakopava si sramoto; in kdor kara brezbožnika, pridobi si madež.

⁷Ко учи подсмевача, прима срамоту; и ко кори безбожника, прима руг.

⁸Ne karaj zasmehovalca, da te ne sovraži; karaj modrega, in ljubil te bo.

⁸Не карај подсмевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те.

⁹Nakloni pouk modremu, in bode še bolj moder, pouči pravičnega, in napredoval bo v znanju.

⁹Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведног, и знаће више.

¹⁰Strah GOSPODOV je začetek modrosti, in spoznanje Najsvetejšega je razumnost.

¹⁰Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светих ствари разум.

¹¹Kajti po meni se bodo pomnožili dnevi tvoji in pridejala se ti bodo življenja leta.

¹¹Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу.

¹²Ako si moder, sebi si moder, ako pa si zasmehovalec, sam boš trpel.

¹²Ако будеш мудар, себи ћеш бити мудар; ако ли будеш подсмевач, сам ћеш теглити.

¹³Gospa neumščina veliko ropoče, abotna je in ničesar ne ve.

¹³Жена безумна плаха је, луда и ништа не зна;

¹⁴In sedeva pri durih hiše svoje, na stolu, na mestnih višinah,

¹⁴И седи на вратима од куће своје на столици, на висинама градским,

¹⁵da kliče mimohodeče, ki ravno stopajo po potih svojih:

¹⁵Те виче оне који пролазе, који иду право својим путем:

¹⁶„Kdorkoli je preprost, naj se obrne sem!“ In kdor je brezumen, njemu reče:

¹⁶Ко је луд? Нека се уврати овамо. И безумном говори:

¹⁷„Vode ukradene so sladke in kruh, ki se skrivaj jé, prijeten.“Ali on ne ve, da so mrtvi tam, v globočinah smrtnega kraja povabljenci njeni.

¹⁷Вода је крадена слатка, и хлеб је сакривен угодан.

¹⁸Ali on ne ve, da so mrtvi tam, v globočinah smrtnega kraja povabljenci njeni.

¹⁸А он не зна да су онде мртваци и у дубоком гробу да су званице њене.