1Ali ne kliče modrost in razumnost ne zaganja svojega glasu?
1Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој?
2Na vrhu višav pri cesti, na razpotjih stoji,
2Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,
3na strani vrat, ob izhodu mesta, pri vhodu v duri vpije, govoreč:
3Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:
4Vas, možje, kličem in glas moj je do sinov človeških.
4Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.
5Umejte, o preprosti, previdnost, in neumni, srce vam bodi razumno!
5Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.
6Čujte, ker vzvišene reči bom govorila, usta svoja odprem, da oznanim, kar je prav.
6Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право.
7Kajti resnico govoré usta moja in gnusoba je ustnam mojim krivica.
7Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.
8Pravične so vse besede mojih ust, nič ni skrivljenega ali spačenega v njih.
8Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.
9Jasne so vse razumnemu in ravne njim, ki pridobivajo umnost.
9Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање.
10Sprejmite nauk moj in ne srebra in znanje rajši nego izbrano zlato.
10Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.
11Zakaj boljša je modrost od biserov, in vse, kar si more kdo želeti, se ne more enačiti ž njo.
11Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.
12Jaz, modrost, prebivam s previdnostjo in imam pri sebi spoznanje dobrih sklepov.
12Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.
13Strah GOSPODOV je sovražiti hudo; napuh in prevzetnost in hudobno pot in usta, spačenostim vdana, jaz sovražim.
13Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.
14Moj je svét in zdrava pamet, jaz sem razumnost, moja je moč.
14Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила.
15Po meni kraljujejo kralji in vladarji določajo pravo.
15Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.
16Po meni vladajo knezi in plemenitniki in vsi sodniki zemlje.
16Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.
17Ljubim tiste, ki mene ljubijo, in kateri me zgodaj iščejo, me najdejo.
17Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.
18Bogastvo in čast sta pri meni, blago stanovitno in pravičnost.
18У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.
19Boljši je sad moj nego zlato, prečisto zlato, in kar donašam, je boljše nego izbrano srebro.
19Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра.
20Po poti pravičnosti hodim, posredi stezá postavnosti,
20Путем праведним ходим, посред стаза правице,
21da dam onim, ki me ljubijo, stalno blago v dediščino in napolnim njih zakladnice.
21Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.
22GOSPOD me je imel v začetku poti svoje, pred vsemi deli svojimi, od nekdaj.
22Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.
23Od vekomaj sem postavljena, od začetka, pred početkom zemlje.
23Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.
24Ko še ni bilo brezen nobenih, sem bila rojena, ko še ni bilo nobenih studencev, polnih vodá;
24Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.
25ko se niso še bile pogreznile gore na zemljo, preden so bili griči, sem bila rojena;
25Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;
26še ni bil ustvaril zemlje ali polja, ne začetka prahu vesoljne zemlje.
26Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;
27Ko je pripravljal nebesa, bila sem tam, ko je odmerjal krog na brezna površju,
27Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.
28ko je zgoraj utrjal nebesni oblok, ko so izbruhnili brezna studenci,
28Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;
29ko je morju postavljal meje, da vode ne prestopijo njegovega ukaza, ko je stavil zemlji podlago:
29Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;
30tedaj sem bila pri njem kot delovodja in veselje njegovo vsak dan, igrala sem pred njim vsak čas,
30Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда;
31igrala sem si na naseljeni zemlji njegovi, in veselje mi je bilo bivati pri otrocih človeških.
31Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским.
32Zdaj torej, sinovi, poslušajte me; ker blagor njim, ki se držé potov mojih!
32Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих.
33Čujte pouk in bodite modri, in ne odklanjajte ga.
33Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.
34Blagor človeku, ki me posluša, ki čuje pri vratih mojih vsak dan, ki pazi na podboje duri mojih!
34Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.
35Kajti kdor zadobi mene, zadobi življenje in prejme milost od GOSPODA.Kdor pa greši zoper mene, dela silo duši svoji; vsi, ki me sovražijo, ljubijo smrt.
35Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.
36Kdor pa greši zoper mene, dela silo duši svoji; vsi, ki me sovražijo, ljubijo smrt.
36А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.