1Rahel odgovor odvrača togoto, zbadljiva beseda pa zbuja jezo.
1Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу.
2Modrih jezik oznanja dobro znanje, usta bedakov pa bruhajo neumnost.
2Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље.
3Na vsakem kraju so oči GOSPODOVE, gledajoč dobre in hudobne.
3Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре.
4Krotkost jezika je drevo življenja, prešernost njegova pa rani duha.
4Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.
5Neumnež zaničuje pouk očeta svojega, kdor pa pazi na svarjenje, zmodri jako.
5Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан.
6Hiša pravičnega je velika zakladnica v pridelku brezbožnika pa tiči nesreča.
6У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап.
7Ustne modrih trosijo znanje, srce bedakov pa nikakor ne.
7Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако.
8Daritev brezbožnih je gnusoba GOSPODU, molitev poštenih pa mu je po volji.
8Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је.
9Gnusoba je GOSPODU brezbožnikova pot, njega pa, ki hodi za pravičnostjo, ljubi.
9Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.
10Huda kazen zadene njega, ki zapušča pravi pot, in kdor sovraži svarjenje, umrje.
10Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће.
11Pekel in poguba sta pred GOSPODOM, kolikanj bolj srca otrok človeških!
11Пакао је и погибао пред Господом, а камоли срца синова човечијих.
12Zasmehovalec ne ljubi njega, ki ga svari, zato ne hodi k modrim.
12Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима.
13Veselo srce razvedruje obličje, bolečina srca pa tare duha.
13Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.
14Srce razumnega išče znanje, usta bedakov pa se pasejo z neumnostjo.
14Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем.
15Vsi dnevi trpina so slabi, a če je srce veselo, ima pojedino vedno.
15Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако.
16Boljše je malo s strahom GOSPODOVIM nego obilen zaklad z nemirom.
16Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.
17Boljša skleda zelja, kjer je ljubezen, nego pitan vol, kjer je sovraštvo.
17Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња.
18Mož togoten dela zdražbo, potrpežljiv pa potolaži prepir.
18Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу.
19Lenuha pot je kakor trnjev plot, poštenih steza pa je uglajena.
19Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.
20Moder sin razveseljuje očeta, človek bedak pa zaničuje mater svojo.
20Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју.
21Neumnost je brezumnemu v veselje, mož razumni pa stopa naravnost naprej.
21Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право.
22Skazé se načrti, kjer ni sveta, izvršé se pa, če je obilo svetovalcev.
22Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника.
23Veselje napravi možu odgovor ust njegovih; kajti beseda o pravem času, o kako dobra!
23Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра!
24Pot življenja gre umnemu navzgor, da se ogne pekla [Hebr. šeol.] navzdol.
24Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла одоздо.
25Prevzetnih hišo podira GOSPOD, vdovi pa utrjuje meje.
25Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.
26Gnusoba so GOSPODU zlobni naklepi, a čistih besede so mile.
26Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су.
27Nesrečno dela hišo svojo, kdor se žene za dobičkom, kdor pa sovraži darila, bo živel.
27Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.
28Pravičnega srce premišlja, kaj naj govori, brezbožnih usta pa kar bruhajo hudobno.
28Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.
29Daleč je GOSPOD od brezbožnih, pravičnih molitev pa sliši.
29Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује.
30Svetlost oči razveseljuje srce in dobro poročilo krepča kosti.
30Вид очни весели срце, добар глас гоји кости.
31Uho, ki posluša svarjenje življenja, bo bivalo med modrimi.
31Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.
32Kdor se odteza pouku, zaničuje dušo svojo, kdor pa posluša svarjenje, pridobiva srce modro.Strah GOSPODOV je šola modrosti, in pred častjo gre ponižnost.
32Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.
33Strah GOSPODOV je šola modrosti, in pred častjo gre ponižnost.
33Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност.