1Načrti srca so človekovi, od GOSPODA pa je govor jezikov.
1Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
2Človeku se zde vse poti njegove čiste, GOSPOD pa je, ki tehta duhove.
2Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
3Na GOSPODA zváli dela svoja, in izpolnile se bodo namere tvoje.
3Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.
4Vse je GOSPOD naredil v svoj namen in tudi brezbožnega za hudi dan.
4Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
5Gnusoba je GOSPODU vsak prevzetni v srcu; roko dam na to, da ne ostane brez kazni!
5Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
6Milost in resnica prikrivata krivico, in po strahu GOSPODOVEM se ogneš hudega.
6Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.
7Ko so koga pota GOSPODU po volji, pomiri mu tudi sovražnike njegove.
7Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
8Bolje, da imaš malo s pravičnostjo nego veliko dohodkov s krivico.
8Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
9Srce človekovo izmišlja pot svojo, ali GOSPOD vodi korake njegove.
9Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
10Božji izrek je na ustnah kraljevih, v sodbi se ne smejo motiti usta njegova.
10Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.
11Prava mera in tehtnica sta od GOSPODA; kakor jih je naredil, take naj bodo vse uteži v mošnji.
11Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.
12Gnusoba je kraljem storiti krivico, ker s pravičnostjo se utrjuje prestol.
12Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.
13Drage so kraljem pravične ustne in njega, ki odkritosrčno govori, ljubijo.
13Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.
14Kraljev srd je glasnik smrti, ali moder mož ga potolaži.
14Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.
15V svetlosti obličja kraljevega je življenje in blagovoljnost njegova je kakor oblak poznega dežja.
15У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.
16Koliko bolje je, pridobiti si modrost nego zlato! in pridobiti si razumnost rajši izvóli nego srebro!
16Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!
17Poštenih cesta je: ogibati se hudega; dušo svojo ohrani, kdor pazi na pot svojo.
17Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
18Pred pogubo prevzetnost in pred padcem napuh.
18Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
19Bolje pohleven biti v duhu s krotkimi nego plen deliti s prevzetnimi.
19Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.
20Kdor pazi na besedo, doseže dobro, in kdor upa v GOSPODA, blagor mu!
20Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
21Kdor je modrega srca, ga bodo imenovali razumnega, in sladkost ustnic pospešuje nauk.
21Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
22Studenec življenja je pamet njemu, kdor jo ima, neumne pa kara njih neumnost.
22Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.
23Kdor je modrega srca, govori pametno in nikdar mu ne zmanjka nauka na ustnah.
23Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.
24Dobrohotne besede so kakor satovje medú, sladkost duši in zdravilo kostem.
24Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.
25Je pot, ki se zdi ravna človeku, njen konec pa je pot v smrt.
25Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
26Glad delavca dela za njega, ker usta njegova ga izpodbadajo.
26Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.
27Mož malopridni koplje zlo in na ustnah mu je paleč ogenj.
27Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
28Mož, spačenosti vdan, dela zdražbo in podpihovalec loči zaupne prijatelje.
28Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
29Silovitnik izvablja bližnjega svojega, da ga vodi po poti, ki ni dobra.
29Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
30Kdor zatiska oči svoje, da izmišlja reči spačene, kdor nalašč tišči ustne svoje, izvršuje hudo.
30Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
31Prelep venec je siva glava, ki se nahaja na potu pravičnosti.
31Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
32Boljši je potrpežljivi od močnega, in kdor gospoduje svojemu srcu, od onega, ki mesto pribori.V naročje se vrže kocka, od GOSPODA pa je vsa razsodba njena.
32Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.
33V naročje se vrže kocka, od GOSPODA pa je vsa razsodba njena.
33Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.