1Boljši je grižljaj suhega kruha s pokojem nego hiša, polna zaklanih živali, s prepirom.
1Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
2Umen hlapec bo gospodoval sinu, ki dela sramoto, in delil dediščino med brati.
2Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
3Topilnica je za srebro in peč za zlato, srce pa izkuša GOSPOD.
3Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
4Hudobnež pazi na hudobna usta in lažnik rad posluša poguben jezik.
4Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
5Kdor zasmehuje ubožca, sramoti Stvarnika njegovega; kdor se veseli nesreče, ne ostane brez kazni.
5Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
6Starčkom venec so otrok otroci in ponos sinom njih očetje.
6Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
7Nespodobi se neumnežu govor izvrsten, še manj pa plemenitniku govor lažniv.
7Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
8Darilo je kakor drag kamen v očeh njega, ki ga prejme: kamor koli se obrne, uspeva.
8Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
9Kdor greh zakriva, išče ljubezni, kdor pa stvar ponavlja, loči dobre prijatelje.
9Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
10Razumnega se prime eno posvarilo bolj, nego ko bi stokrat udaril bedaka.
10Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
11Samo upora išče človek hudoben, zato bo poslan grozoviten poročnik zoper njega.
11Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
12Medvedka, ki so ji mladiče vzeli, naj sreča moža, a ne bedak v neumnosti svoji!
12Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
13Kdor vrača hudo za dobro, od njegove hiše se ne gane nesreča.
13Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
14Začetek prepira je, kakor če kdo vodo pušča iz jeza, zato preden izbruhne, zapústi spor!
14Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
15Kdor opravičuje krivičnega in kdor obsoja pravičnega, gnusoba sta GOSPODU oba enako.
15Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
16Čemu kupnina v roki bedaka? da si kupi modrost? Saj za to nima razuma!
16На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
17Vsak čas ljubi, kdor je prijatelj, in brat se izkaže v stiski.
17У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
18Brezumen človek je, ki udari v roko in se stavi za poroka bližnjemu svojemu!
18Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
19Greh ljubi, kdor ljubi prepir, in kdor visoko zida vrata svoja, si pripravlja podrtje.
19Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
20Kdor je spačenega srca, ne doseže dobrega, in kdor je prekanjenega jezika, zaide v nesrečo.
20Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
21Kdor rodi bedaka, rodi sebi v žalost, in neumnega oče se ne bo veselil.
21Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
22Srce veselo daje dobro zdravilo, duh potrt pa kosti suši.
22Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
23Dar izza nedrij skrivaj prejme brezbožnik, da preobrne pota pravičnosti.
23Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
24Pred očmi razumnemu je modrost, bedakove oči pa tekajo do krajev zemlje.
24Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
25V žalost je očetu svojemu sin bedak in v bridkost porodnici svoji.
25Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
26Pokoriti tudi pravičnega ni dobro ali tepsti plemenite zaradi poštenosti.
26Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
27Govore svoje brzda, kdor je napredoval v spoznanju, in kdor je hladnega duha, je mož pameten.Tudi neumneža, ko molči, imajo za modrega, in kdor stiska ustne svoje, velja za razumnega.
27Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
28Tudi neumneža, ko molči, imajo za modrega, in kdor stiska ustne svoje, velja za razumnega.
28И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.