¹Boljši ubožec, ki hodi v nedolžnosti svoji, nego spačeni v ustnah svojih, pa bedak.

¹Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.

²Res ni dobro duši brez spoznanja, in kdor je nagel z nogami, greši.

²Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.

³Neumnost človekova prevrača pot njegovo in proti GOSPODU se srdi srce njegovo.

³Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.

⁴Bogastvo daje prijateljev mnogo, od siromaka pa se loči prijatelj njegov.

⁴Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.

⁵Kriva priča ne bode brez kazni, in kdor govori laži, ne bo ubežal.

⁵Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.

⁶Mnogi molijo obličje prvakovo in vsakdo je prijatelj možu radodarnemu.

⁶Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.

⁷Ubožca sovražijo vsi bratje njegovi; kolikanj bolj se ga ogibljejo prijatelji njegovi! Žene se za besedami, ki nič ne veljajo.

⁷На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.

⁸Kdor pridobiva razumnost, ljubi dušo svojo, in kdor pazi na umnost, bo dosegel dobro.

⁸Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.

⁹Kriva priča ne bode brez kazni, in kdor govori laži, bo poginil.

⁹Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.

¹⁰Bedaku ne pristoji lahko in dobro življenje, mnogo manj hlapcu, da gospoduje knezom.

¹⁰Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.

¹¹Razum zadržuje človeku jezo, in v čast mu je izpregledati pregrešek.

¹¹Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.

¹²Kakor rjovenje mladega leva je nevolja kraljeva, a kakor rosa na travo blagovoljnost njegova.

¹²Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.

¹³Preglavice vir je očetu svojemu sin bedak in neprestano kapanje žene prepiri.

¹³Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.

¹⁴Hiša in blago je dedina po očetih, od GOSPODA pa je žena pametna.

¹⁴Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.

¹⁵Lenoba potaplja v trdno spanje in nemarna duša bo stradala.

¹⁵Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.

¹⁶Kdor drži zapoved, ohrani dušo svojo, kdor pa ne pazi na pota svoja, pogine.

¹⁶Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.

¹⁷GOSPODU posoja, kdor milostno deli siromaku, in dobroto njegovo mu bo povrnil.

¹⁷Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.

¹⁸Strahuj sina svojega, dokler je upanje, pa ubiti ga, ti ne hodi na misel!

¹⁸Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.

¹⁹Človek naglojezen ponese svojo kazen; kajti če posežeš vmes, še huje narediš.

¹⁹Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.

²⁰Poslušaj svet in sprejmi pouk, da bodeš moder v prihodnosti.

²⁰Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.

²¹Mnogo je namer v srcu človekovem, a sklep GOSPODOV sam bo ostal.

²¹Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.

²²Radovoljnost človekova kaže dobrotljivost njegovo, in boljši je ubožec nego lažnivec.

²²Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.

²³Strah GOSPODOV ti je za življenje: v obilosti boš prebival in zlo te ne obišče.

²³Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.

²⁴Lenuh pač vtakne roko v skledo, a k ustom je ne mara prinesti.

²⁴Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.

²⁵Če udariš zasmehovalca, preprostega bo izmodrilo, in če posvariš pametnega, napredoval bo v znanju.

²⁵Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.

²⁶Kdor silo dela očetu in mater podi, je sin, ki pripravlja ostudo in sramoto.

²⁶Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.

²⁷Nehaj, sin moj, poslušati pouk, in zablodiš od besed znanja.

²⁷Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.

²⁸Priča malopridna zasmehuje sodbo, in usta brezbožnih slastno požirajo krivico.Zasmehovalcem so pripravljene sodbe in udarci hrbtom bedakov.

²⁸Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.

²⁹Zasmehovalcem so pripravljene sodbe in udarci hrbtom bedakov.

²⁹Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.