¹Vino je zasmehovalec, pijača opojna razgrajalec, in kdorkoli se opoteka po njej, si ne izbistri uma.

¹Вино је подсмевач и силовито пиће немирник, и ко год за њим лута неће бити мудар.

²Kakor rjovenje leva je strah kraljev; kdor ga zoper sebe razdraži, greši zoper življenje svoje.

²Страх је царев као рика младог лава; ко га дражи, греши својој души.

³Na čast je možu odjenjati od prepira, kdorkoli pa je neumen, rad se vanj zaplete.

³Слава је човеку да се окани свађе; а ко је год безуман, уплеће се.

⁴Lenuh noče orati zaradi zime, zato bo beračil ob žetvi, a ničesar ne dobi.

⁴Ради зиме ленивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија.

⁵Voda globoka je naklep v srcu možá, toda mož razumen mu pride do dna.

⁵Савет је у срцу човечијем дубока вода, али човек разуман црпе га.

⁶Največ ljudi hvali vsak svojo dobrotljivost, moža pa vseskozi resničnega kdo najde?

⁶Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човека истинитог?

⁷Neprestano hodi v popolnosti svoji pravični, blagor otrokom njegovim za njim!

⁷Праведник једнако ходи у безазлености својој; благо синовима његовим после њега!

⁸Kralj, sedeč na sodnem stolu, razganja z očmi svojimi vse hudo.

⁸Цар седећи на престолу судском расипа очима својим свако зло.

⁹Kdo bi mogel reči: Očistil sem srce svoje, čist sem svojega greha?

⁹Ко може рећи: Очистио сам срце своје, чист сам од греха свог?

¹⁰Dvojne uteži in dvojna mera, oboje je enaka gnusoba GOSPODU.

¹⁰Двојак потег и двојака мера, обоје је мрско Господу.

¹¹Po dejanjih svojih se dá spoznati tudi deček, je li čisto in je li pošteno delo njegovo.

¹¹По делима својим познаје се и дете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дело његово.

¹²Uho, ki sliši, in oko, ki vidi, GOSPOD je oboje enako naredil.

¹²Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио.

¹³Ne ljubi spanja, da ne obubožaš; odpri oči svoje, in nasitiš se kruha.

¹³Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хлеба.

¹⁴„Slabo, slabo je!“ pravi, kdor kupuje kaj, ali ko je odšel, se hvali.

¹⁴Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали.

¹⁵Zlatá je in biserov obilo, ali najdražje orodje so ustne razumne.

¹⁵Има злата и много бисера, али су мудре усне најдрагоценији накит.

¹⁶Vzemi obleko njemu, kdor je bil porok za tujca, in za neznane ljudi ga rubi.

¹⁶Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залог од њега за туђинку.

¹⁷Sladek je možu prisleparjeni kruh, ali pozneje dobi polna usta peska.

¹⁷Сладак је човеку хлеб од преваре, али му се после напуне уста песка.

¹⁸Sklepi se utrdé s posvetovanjem, in z razumnim vodstvom se le vojskuj!

¹⁸Мисли се утврђују саветом; зато разумно ратуј.

¹⁹Kdor hodi okrog kot obrekovalec, razodeva skrivnost, zato se ne druži ž njim, ki široko odpira usta svoja!

¹⁹Ко открива тајну, поступа неверно; зато се не мешај с оним који разваљује уста.

²⁰Njemu, ki preklinja očeta svojega ali mater svojo, ugasne svetilnica v črnih teminah.

²⁰Ко псује оца свог или матер своју, његов ће се жижак угасити у црном мраку.

²¹Posest, ki se naglo pridobi v začetku, ne bode blagoslovljena ob koncu svojem.

²¹Наследство које се из почетка брзо добија, не бива на послетку благословено.

²²Ne reci: Povrnil bom hudo! Čakaj GOSPODA, in rešil te bo!

²²Не говори: Вратићу зло. Чекај Господа, и сачуваће те.

²³Gnusoba so GOSPODU dvojne uteži in prevarljiva tehtnica ni dobra.

²³Мрзак је Господу двојак потег, мерила лажна нису добра.

²⁴Od GOSPODA so stopinje moževe; človek pa kako naj umeje pot svojo?

²⁴Од Господа су кораци човечји, а човек како ће разумети пут његов?

²⁵Zadrga je človeku nepremišljeno veleti: Sveti! in po obljubah šele preudarjati.

²⁵Замка је човеку да прождре светињу, и после завета опет да тражи.

²⁶Brezbožne razmetava kralj moder in pelje čeznje mlatilno kolo.

²⁶Мудар цар расипа безбожнике и пушта на њих коло.

²⁷Duh v človeku je GOSPODOVA svetilnica, ki preiskuje vso notranjost telesa.

²⁷Видело је Господње душа човечија, истражује све што је у срцу.

²⁸Dobrotljivost in zvestoba stražita kralja in z dobrotljivostjo vzdržuje prestol svoj.

²⁸Милост и истина чувају цара, и милошћу подупире свој престо.

²⁹Dika mladeničem je njih moč in starčkom kras siva glava.Modrine od ran so zdravilo za hudo in udarci, ki gredo do živega.

²⁹Слава је младићима сила њихова, а старцима част седа коса.

³⁰Modrine od ran so zdravilo za hudo in udarci, ki gredo do živega.

³⁰Модрице од боја и ударци који продиру до срца јесу лек зломе.