1Boljše je dobro ime od obilega bogastva, boljša od srebra in zlata priljubljenost.
1Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато.
2Bogati in ubogi se srečavajo; GOSPOD jih je ustvaril vse.
2Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио.
3Razumni vidi hudo ter se skrije, abotni pa gredo naprej in morajo trpeti.
3Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
4Plačilo krotkosti in strahu GOSPODOVEGA je bogastvo in čast in življenje.
4Смерности и страху Господњем плата је богатство и слава и живот.
5Trnje in zadrge so na potu spačenega; kdor hoče ohraniti dušo svojo, daleč bodi od njih!
5Трње и замке су на путу опакога; ко чува душу своју, биће далеко од тога.
6Vzgajaj dečka po lastnosti poti njegove; tudi ko se postara, ne krene od nje.
6Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега ни кад остари.
7Bogatin gospoduje ubogim, in kdor jemlje naposodo, je hlapec posojevalcu.
7Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга ономе који даје.
8Kdor seje krivico, žel bo nadlogo in šiba togote njegove mine.
8Ко сеје безакоње жеће муку, и прут гнева његовог нестаће.
9Kdor je blagega očesa, bo blagoslovljen, ker daje od kruha svojega siromaku.
9Благо око биће благословено, јер даје хлеба свог убогом.
10Spodi zasmehovalca, in odide prepir in pravdanja bode konec in sramote.
10Отерај подсмевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.
11Kdor ljubi srca čistost, v čigar ustnah biva miloba, njemu je kralj prijatelj.
11Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар пријатељ.
12Oči GOSPODOVE stražijo znanje, izdajalčeve besede pa podira.
12Очи Господње чувају знање, а послове безаконикове обара.
13Lenuh pravi: „Lev je zunaj, sredi trga bi me lahko umoril!“
13Ленивац говори: Лав је напољу; насред улице погинуо бих.
14Jama globoka so usta ljubovnic; kogar mrzi GOSPOD, pade vanjo.
14Уста су туђих жена јама дубока; на кога се гневи Господ онамо ће пасти.
15Neumnost je pripeta k dečkovemu srcu, a šiba strahovanja jo odpravi daleč od njega.
15Безумље је привезано детету на срце; прут којим се кара уклониће га од њега.
16Kdor tlači siromaka, ga obogati; kdor daje bogatinu, daje le v potrato.
16Ко чини криво сиромаху да умножи своје, и ко даје богатоме, зацело ће осиромашити.
17Nagni uho svoje ter poslušaj modrih besede, in srce svoje obrni k mojemu znanju;
17Пригни ухо своје и слушај речи мудрих људи, и срце своје привиј к науци мојој.
18kajti prijetno bode, če jih ohraniš v srcu svojem; o da bi vse skup se utrdile na ustnah tvojih!
18Јер ће ти бити милина ако их сложиш у срце своје, ако све буду поређане на уснама твојим.
19Da bode v GOSPODA upanje tvoje, te danes učim, prav tebe.
19Да би ти уздање било у Господа, казујем ти ово данас, а ти тако чини.
20Ali ti nisem pisal izvrstnih reči v svetih in naukih,
20Нисам ли ти написао знамените ствари за савете и знање,
21da bi ti naznanil pravilo besed resničnih, da odgovarjaš z besedami resnice njim, ki te bodo pošiljali?
21Да бих ти показао тврђу истинитих речи да би могао истинитим речима одговарати онима који пошаљу к теби?
22Ne pleni siromaka zato, ker je siromak, in ne teptaj ubožca med vrati!
22Не отимај сиромаху зато што је сиромах, и не затири невољнога на вратима.
23Zakaj GOSPOD se potegne za njiju pravdo in opleni dušo njih, ki ju plenijo.
23Јер ће Господ бранити њихову ствар, и отеће душу онима који њима отимају.
24Ne imej prijateljstva z naglojeznim in s togotnim se ne druži:
24Не дружи се с човеком гневљивим и не иди са жестоким,
25da se ne učiš potov njegovih in pripraviš zanke samemu sebi.
25Да се не би навикао на путеве његове и метнуо замке на душу своју.
26Ne bodi izmed njih, ki v roke segajo in jamčijo, izmed njih, ki so poroki za dolgove.
26Не буди од оних који руку дају, који се јамче за дугове.
27Ko nimaš, s čimer bi plačal, zakaj naj bi upnik jemal ležišče tvoje izpod tebe?
27Ако немаш чим платити, зашто да се однесе постеља испод тебе?
28Ne premikaj starega mejnika, ki so ga postavili pradedje tvoji.Če vidiš moža, ki je spreten v delu svojem – pred kralji bo služeč stal, ne bo služil nizkim.
28Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји.
29Če vidiš moža, ki je spreten v delu svojem – pred kralji bo služeč stal, ne bo služil nizkim.
29Јеси ли видео човека устаоца на послу? Такви ће пред царевима стајати, а неће стајати пред простацима.