¹Slavi, duša moja, GOSPODA! GOSPOD, Bog moj, velik si silno, lepoto in veličastvo si oblekel;

¹Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.

²ogrinjaš se s svetlobo kakor z obleko, nebesa razpenjaš kakor šator.

²Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;

³Kateri stavi v vodah tramovje hramov svojih, ki nareja oblake za voz svoj, ki hodi po vetrov perutih,

³Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.

⁴ki dela vetrove za poslance svoje, za služabnike svoje ogenj plamteči.

⁴Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.

⁵Postavil je zemljo na podstave njene, da se ne gane na večne čase.

⁵Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.

⁶Z valovjem si jo ogrnil kakor z odejo, čez gore so stale vode.

⁶Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.

⁷Na karanje tvoje so pobegnile, pred groma tvojega glasom so urno bežale –

⁷Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.

⁸dvignile so se gore, pogreznile se doline – na mesto, katero si jim bil ustanovil.

⁸Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.

⁹Mejo si jim postavil, da je ne prestopijo, da se ne povrnejo pokrit zemljo.

⁹Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.

¹⁰Ti izpuščaš studence po dolinah, da tečejo med gorami;

¹⁰Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.

¹¹napajajo vse poljske živali, žejo svojo si gasé divji osli.

¹¹Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.

¹²Poleg njih prebivajo ptice nebeške, glasijo se izmed vej.

¹²На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.

¹³On namaka gore iz hramov svojih, s sadom del tvojih se siti zemlja.

¹³Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.

¹⁴On daje, da raste trava živini in zelišče človeku v rabo, da si pripravi hrano iz zemlje,

¹⁴Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.

¹⁵in vino, ki razveseljuje srce človeku, in olje, ki svetel nareja obraz, in kruh, ki podpira srce človeku.

¹⁵И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.

¹⁶Siti se drevje GOSPODOVO, cedre na Libanonu, ki jih je vsadil,

¹⁶Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.

¹⁷kjer gnezdijo ptički, tudi štorklja, ki ima hišo svojo na jelkah.

¹⁷На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.

¹⁸Gore visoke so divjim kozlom, pečine skalnim jazbecem prebivališče.

¹⁸Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.

¹⁹Naredil je mesec, da meri čase, in solnce, ki pozna zahod svoj.

¹⁹Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.

²⁰Temo narejaš, da je noč, tedaj so vse gozdne živali pokonci:

²⁰Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;

²¹mladi levi rjovejo za plenom in zahtevajo od Boga mogočnega hrane svoje.

²¹Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.

²²Ko izhaja solnce, se poskrijejo in ležé v brlogih svojih.

²²Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.

²³Človek pa gre na delo svoje in po opravilu svojem do večera.

²³Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.

²⁴Kako mnogotera so dela tvoja, o GOSPOD, v modrosti si jih naredil vsa, polna je zemlja stvorov tvojih!

²⁴Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.

²⁵Ondi morje, veliko in prostrano, v njem je laznine brez števila, živali velikih in malih.

²⁵Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;

²⁶Tod hodijo ladje in leviatan, ki si ga ustvaril, naj se v njem igra.

²⁶Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.

²⁷Vse to čaka tebe, da jim daš njih živeža o svojem času.

²⁷Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.

²⁸Kadar jim daješ, pobirajo, odpreš jim roko svojo, in sitijo se z dobrotami.

²⁸Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.

²⁹Kadar jim skriješ obličje svoje, se prestrašijo; vzameš jim sapo, in ginejo ter se povračajo v prah svoj.

²⁹Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.

³⁰Pošiljaš sapo svojo in jih spet ustvarjaš, in tako obličje obnavljaš zemlji.

³⁰Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.

³¹Slava GOSPODOVA traja naj vekomaj! Veseli se naj GOSPOD v delih svojih!

³¹Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!

³²Ko pogleda na zemljo, se trese ona, ko se dotakne gorá, se kadé.

³²Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.

³³Pel bom GOSPODU vse svoje žive dni, psalme prepeval Bogu svojemu, dokler bodem živ.

³³Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.

³⁴O da bi mu bilo prijetno premišljevanje moje! Jaz se hočem radovati v GOSPODU.Izginejo naj grešniki z zemlje in brezbožnikov več ne bodi! Slavi, duša moja, GOSPODA! Aleluja!

³⁴Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.

³⁵Izginejo naj grešniki z zemlje in brezbožnikov več ne bodi! Slavi, duša moja, GOSPODA! Aleluja!

³⁵Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!