1{Načelniku godbe. Psalm Davidov.} O Bog hvale moje, ne molči!
1Боже, славо моја, немој ћутати,
2Kajti usta krivičnega in usta zvijačna so se odprla zoper mene, govorila so zoper mene z lažnivim jezikom;
2Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим.
3in z besedami sovražnimi so me obdali, se vojskovali z menoj brez vzroka.
3Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта.
4Za ljubezen mojo so mi črtilci, jaz pa stanovitno molim,
4За љубав моју устају на мене, а ја се молим.
5in vračajo mi hudo za dobro in sovraštvo za ljubezen mojo.
5Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.
6Postavi čezenj brezbožnika in protivnik naj mu stoji kot tožnik na desni.
6Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.
7Ko pride pred sodbo, odide naj obsojen; in molitev njegova bodi mu v greh.
7Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех.
8Malo bodi dni njegovih in službo njegovo naj prejme drug.
8Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.
9Otroci njegovi naj bodo sirote in žena njegova bodi vdova.
9Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.
10In neprestano naj se klatijo in beračijo otroci njegovi in iščejo naj kruha daleč od podrtih bivališč svojih.
10Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.
11Upnik naj ga odere za vse, kar ima, in tujci naj uplenijo, kar si je pridobil.
11Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.
12Ne bodi mu nikogar, ki mu dobroto pomoli, in nihče naj ne izkaže usmiljenja sirotam njegovim.
12Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.
13Pokončan bodi zarod njegov, v drugem rodu bodi izbrisano njih ime.
13Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово.
14V spominu bodi krivica očetov njegovih pri GOSPODU in greh matere njegove se ne izbriši.
14Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише.
15Bodo naj vedno pred očmi GOSPODU, da iztrebi z zemlje njih spomin.
15Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;
16Zato ker ni maral izkazovati usmiljenja, ampak je preganjal moža ubogega in potrebnega in njega, ki mu je srce potrto, da ga usmrti.
16Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт.
17In ljubil je prokletstvo, zato ga je zadelo, in ni se veselil blagoslova, zato mu je daleč ostalo.
17Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.
18Oblačil se je s prokletstvom kakor z oblačilom svojim, in šlo mu je v notranjščino kakor voda in kakor olje v kosti njegove.
18Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.
19Bodi mu torej kakor suknja, ki se ž njo ogrinja, in kakor pas, ki se ž njim vedno opasuje.
19Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.
20To bodi plačilo protivnikom mojim od GOSPODA in njim, ki hudo govoré zoper dušo mojo.
20Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.
21Ti pa, o Jehova Gospod, ravnaj milostno z menoj zavoljo imena svojega; ker je dobra milost tvoja, reši me!
21А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме.
22Kajti ubožen sem in potreben, in srce moje je prebodeno v meni.
22Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.
23Kakor senca, ko se nagiblje, ginem; kakor kobilico me semtertja podé.
23Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце.
24Kolena moja se šibé od posta in meso mi hujša, da ni več tolščobe.
24Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.
25Vrhutega sem jim v zasramovanje; ko me vidijo, majejo z glavo svojo.
25Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом.
26Pomagaj mi, o GOSPOD, Bog moj, reši me po milosti svoji,
26Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.
27da spoznajo, da je to roka tvoja, da si ti, GOSPOD, to storil.
27Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.
28Preklinjajo naj, ti me blagoslavljaj! Ko se povzdignejo, bodo osramočeni, a hlapec tvoj se bo veselil.
28Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује.
29Z nečastjo se morajo odeti protivniki moji in ogrniti se kakor s plaščem s sramoto svojo.
29Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.
30Hvalil bom močno z usti svojimi GOSPODA in sredi mnogih ga bom proslavljal,da stoji na desni siromaku, da ga reši njih, ki mu obsojajo dušo.
30Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га,
31da stoji na desni siromaku, da ga reši njih, ki mu obsojajo dušo.
31Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову.