1{Pesem stopinj.} K tebi dvigam oči svoje, o ti, ki stoluješ v nebesih!
1К Теби подижем очи своје, који живиш на небесима!
2Glej, kakor hlapcev oči gledajo na roko gospodarja svojega, kakor dekle oči na roko gospodinje svoje: tako gledajo oči naše v GOSPODA, Boga našega, dokler se nas ne usmili.
2Као што су очи слугама упрте у руку господара њихових, као очи слушкињине у руку госпође њене, тако су очи наше у Господа Бога нашег, док се смилује на нас.
3Usmili se nas, GOSPOD, usmili se nas, ker dovolj je, siti smo zaničevanja.Dosti je nasičena duša naša sramočenja lahkoživcev in zaničevanja prevzetnežev.
3Смилуј се на нас, Господе, смилуј се на нас, јер смо се довољно наситили срамоте;
4Dosti je nasičena duša naša sramočenja lahkoživcev in zaničevanja prevzetnežev.
4Довољно се наситила душа наша руга од поноситих, и срамоте од охолих.