1{Psalm Davidov.} O GOSPOD, kličem te, hiti k meni, čuj glas moj, ko te kličem!
1Господе, вичем к Теби, похитај к мени, чуј глас мољења мог, кад вичем к Теби.
2Molitev moja pridi kakor kadilo pred tebe, povzdigovanje mojih rok kakor daritev večerna.
2Нек изађе молитва моја као кад пред лице Твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи.
3Postavi, GOSPOD, stražo ustom mojim, čuvaj vrata ustnic mojih.
3Постави, Господе, стражу код језика мог, чувај врата уста мојих.
4Ne daj, da se mi nagne srce k hudobni reči, da bi brezbožno izvrševal hudobije z možmi, ki delajo krivice; tudi naj ne okusim njih slaščic!
4Не дај срцу мом да застрани на зле помисли, да чини дела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њихове.
5Udari naj me pravični, ljubezen je to, in posvari naj me, je kakor mazilo glavi: ne brani se glava moja; zakaj tudi pri njih krivičnosti vztrajam v molitvi.
5Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове.
6Ko popadajo raz skale njih sodniki, bodo poslušali besede moje, ker so prijetne.
6Расуше се по каменим врлетима судије њихове, и чуше речи моје како су благе.
7Kakor bi kdo razsekal in razklal zemljo, so raztresene kosti naše do žrela groba.
7Као кад ко сече и теше, тако се разлетеше кости наше до чељусти паклених.
8Toda k tebi, Jehova, Gospod, se ozirajo oči moje, v tebi iščem zavetja, ne zapústi duše moje.
8Али су к Теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у Тебе се уздам, немој одбацити душу моју.
9Obvaruj me zadrge, ki so mi jo razpeli, in zank tistih, ki delajo krivico.Zapleto naj se v mreže svoje brezbožni, a jaz grem varno mimo.
9Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства оних, који чине безакоње.
10Zapleto naj se v mreže svoje brezbožni, a jaz grem varno mimo.
10Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи.